Многи мисле да ће велеиздаја Србије и пристајање на некакву врсту директне или индиректне независности српске територије Косова и Метохије од стране инсталираног владајућег режима у Београду имати само тешке репрекусије по Србију и српски народ што је велика и огромна грешка. Агресија на Србију 1999. године од стране НАТО пакта коју су покушали да оправдају лажним и фалсификованим разлозима и где се читава та бестијална агресија на један суверени народ и земљу свела на оправдање накавих хуманитарних проблема у којима су земље чланице НАТО пакта кренуле да арбитрарно решавају хуманитарна и национална питања суверених земаља отворила су Пандорину кутију у међунaродним односима којима је том агресијом нанета немерљива и готово непоправљива штета. Међуанродни уговори и закони забрањују мешање у унутрашње ствари других земаља. Ти међународни уговори и закони важили су у време агресије на Србији као што и данас важе. Међутим и данас имамо ситуицију где се као рецимо у Сирији стране земље директно мешају у унутрашње ствари суверене земље па су су се поједини толико обезобразили да су окупирали и читаве делове територије Сирије. Окупација делова Сирије и војна и терористичка агресија у Сирији управо свој зачетак има у бестијалној НАТО агресији на Србију.
Да се разумемо и не лажемо више. Агресија на Србију није спроведена због хуманитарних или националних проблема мањина већ је била и остала део једне свеобухватне глобалне геополитичке стратегије земаља окупљених у НАТО пакту. Хуманитарне приче, лажи и изравни фалсификати о наводним проблемима због којих се оружано нападају суверене земље имају само за циљ да у јавности земља које врше агресију створе некакав привид правне валидности онога што се ради што је најобичнија будалаштина. Не само да се лаже о циљевима и разлозима агресије већ се свим могућим средствима манипулише и лаже сопствени народ како би владама земаља које врше агресију дао некакв привид правног основа и правне валидности. Најбољи пример за те лажи, црну пропаганду и манипулације сопственом јавношћу могу да послуже припреме за рак против Ирака где су и на седницама Савета безбедности изношене жестоке лажи у вези оружја за масовно уништење које је наводно поседовао Ирак што је била и остала ноторна лаж. Исте такве и сличне лажи само у још горем и огољенијим облику искоришћење су за спровођење агресије на Србију.
Србија и агресија на њу постала је како воле да кажу на западу “јединствен случај” што је тешка будалаштина и идиотизам. Западни геополитички планови јесу само делимично и краткорочно испуњени када је југо-исток Европе и Србија у питању. Западна политика није толико усмерена директно против Србије већ је део оне глобалне геополитичке стратегије којој је циљ да умањи и обузда утицај Русије у њеном ближем и даљем окружењу. Срби и Србија се увек кроз историју од стране запада перципирају као руски савезници због традиционалних веза и нарочито због припадности Православљу. Код западне политике када су Срби у питању има и ирационалних атавизама чији је основ страх од ствари које се не могу перципрати на било који други начин него Духом. Можда ће то некоме звучати чудно али о томе неком другом приликом јер то захтева посебан текст и много више времена.
Ових дана слушамо несрећнике који су инсталирани у српски државни врх да би спроводили управо ту политику ирационалних атавизама запада. Србија је де факто окупирана земља од државног удара 5. октобра 2000. године. Тада су западне земље које су непуну годину пре тога бестијално оружано напале Србију у Србији уз помоћ њихових специјалних служби инсталирале марионетски режим и власт. У те специјалне операције рушења српске државе уложено је негде око 170 милиона тадашњих долара и од тада су у Србији на власти марионетски режими који спроводе политику, доктрину и стратегију истих оних западних земаља одговорних за бестијалну оружану агресију 1999. године. Та оружана агресија на Србију престала је потиписивањем Кумановског споразума али је специјални рат потив остатака српске државе и народа насатављен несмањеном жестином. Међутим за разлику од оружане агресије 1999. године тај специјални рат против српске државе и народа води се већим делом изнутра у самој Србији са позиција власти, опозиције, из медија и генерално читавог државног апарата. Западне силе су након инсталирања њихових агената од интереса и агентурних мрежа по хоризонтали и вертикали српске државе и друштва кренуле прво да преузимају и освајају српски медијски простор у чему су у доброј мери и успели. Већина електронских и штампаних медија у Србији данас је у њиховим рукама и они кроз те медије врше широке пропаганде операције усмерене на пацификовање становништа у Србији. Оно што је најгоре је да су западни агенти од интереса у огромном броју продрли и у веома мали број медија под државном контролом одакле се врше страховите медијске и психолошке операције које су све до једне усмерене против интереса српске државе и народа. Најпластичнији пример тога данас је Радио телевизија Србије која против сопственог народа и државе на свим нивоима води пропагандно-психолошки рат.
Све ово преходно је наведено како би смо колико толико ствари имали у контексту онога што се данас дешава у Србији. Медијско-информативни простор је окупиран и кроз њега се већ више од деценије ипо шири црна проганда, дефетизам и изравно лудило. То је један од главних разлога због којих је народ данас слуђен и што просто не зна где удара главом. Народ у Србији је пацификован уз помоћ масовних пропагадно-психлошких операција које се против њеха воде већ више од 25 година. У Србији данас чак и не постоји ни покушај консолидације српског информативног и медијског простора којим владају окупационе силе и режимске љиге од људи који ће за мало ћара и пара да продају и покров са мајке.
Званични преговори око статуса Косва и Метохије почели су 2008. године још за време владе Војислава Коштунице и нису баш славно прошли јер тадашња власт иако жестоко под утицајем запада није хтела да прави уступке шиптарима и њиховим меценама који би били на штету српске државе и националних интереса. Против те и такве владе одмах је поведен медијски рат и покренуте су масовне психолошко-пропгандне операције и то унутар саме Србије које су опет биле само један део већег специјалног рата који се водио и води против српске државе и народа. Та влада Војсилава Коштинице је срушена и Коштуница је због паљења америчке амбасаде у Београду најурен у политичку пензију. На власт је инсталиран Борис Тадић и Демократска странка која је од државног удара 5. октобра дубоко инфлитрирана по хоризонтали и вертикали од стране западних агената од утицаја. Ту је своје место нашла и гомила корисних идиота која је своје услуге по веома повољним ценама понудила западу. И то на жалост није био случај само са демократама. У свим странкама било да су оне део власти или опозиције у њиховом самом врху налазили су се инсталирани западни агенти од интереса. Циљ свих тих пацова је био и сотао веома једноставан. Спроводити у дело политику, доктрину и стратегију западних сила а све на уштрб Србије и националних интереса Срба. За то су били и остали добро плаћени. Иако чврсто у рукама запада Борис Тадић је ипак скупио снаге да не потпише безусловну капитулацију Србије и то је платио изопштењем из српске политике док је Демократска странка из истог разлога доведена у ситуацију да у Београду данас не може да пређе цензус. Баш као и ДСС. Два су разлога томе. Један разлог је огромна моћ коју у својим рукама има запад у Србији. Та се моћ пролама кроз медије, економију, систем безбедности, финансије, етц. Други разлог нестанка ДС и ДСС са политичке сцене је разочарење народа у њих и њихову немогућност и незнање па и недостатак воље и потребних кадрова да воде нормалну националну политику и да се на свим нивоима како унутар тако и изван земље супроставе западу. Највећи успех који је Борис Тадић са Вуком Јеремићем подарио западу било је упућивање ЕУ мисије ЕУЛЕКС на Косово и Метохију где је режим Бораса Тадића пристао да преговоре о будућности Косова и Метохије пребаци из УН на ЕУ која је иначе веома непријатељски настројена према Србији и српским интересима. То је додатно компликовало положај српске државе кооа се од тада налази под констатним уценама ЕУ јер су преговори о будућем статусу Косова и Метохије везани за европске интеграције Србије. Наравно да је читава та прича тотални и комплетни идиотизам јер преговори о статусу Косова и Метохије које је и даље суверени део територије Републике Србије бар када је међународно право у питању апслутно не смеју и не могу бити део било какве приче о ЕУ интеграцијама Србије. Као прво то је противно повељи УН, Хелсиншком акту и свим могућим важећим међународним уговорима и праву. Тоталан је и компелтни идиотизам представника српске државе да уопште прихвате да о томе разговарају са било ким из ЕУ.
Оно што се много превиђа, намерно или случајно је чињеница да читава прича о будућем статусу Косова и Метохије има и глобалне репрекусије и да је она већ готово две деценије извор и фактор глобалне нестабилности. Зато је смешно слушати велеиздајника Вучића да говори о потреби компромиса око будућег статуса Косова и Метохије јер је то једна од основа за мир и стабилност на Балкану. То не само да није истина већ је једна ноторна глупост, лаж и манупулација аево и зашто. Отети сувереној земљи део територије на основу најобичнијих лажи и црне пропаганде јесте преседан и то преседан који је глобалнон миру и поретку нанео немерљиву штету и тешко дестабилизовао глобалне међународне односе јер није Србија једина земља која је имала и има проблема са делом националних мањина које живе на њној територији. Од великих сила такве проблеме у већем или мањем обиму имају Русија и НР Кина. Русија у Централној Азији има читав низ великих проблема које за сада успешно уз репресију и квалитетну политику успева да превазиђе а исти случај је и у НР Кини где један део муслиманске мањине у Хинјангу преузима и редовне терористичке акције по угледу на оне који су вршиле оружане тереористичке банде косметских шиптара. У самој ЕУ постоје земље попут Шпаније које се налазе под жестоким притиском покрета националних мањина попут онога у Каталонији. Читав низ земаља у самој ЕУ има проблем са национаним мањима и њиховим покретима за независност које у свему ономе што раде косметски шиптари виде начин да и сами дођу до независноти и тако поцепају матичне земље у којима се налазе. Било да је реч о Баскијцима, Корзиканзима, Шкотланђанима, Ирцима у Северној Ирској, итд.
Од инсталирања на власт 2012. године режим Александра Вучића према Косову и Метохији води антисрпску и антидржавну политику. Потписивањем Бриселског споразума 2015. године он де факто укида српску државу на њеној сопственој територији и тако 18% српске територије са целокупним народом и свим материјалним ресурсима на њој предаје у руке терористичких банди косметских шиптара. И не само то. Велеиздајник Вучић тим истим терористичким бандама косметских шиптара помаже и да формирају владу и да тако директно учеествује у демаркацији српске границе коју спроводе шипатрски терористи са режимима у Црној Гори и Македонији! Велеиздајник Вучић не схвата да је тиме дирекно нарушио суверенитет и интегритет Републике Србије за шта су запрећене вишедеценијске затворске казне. Оно што је најбитније у тој читавој причи је да чињеница да је велеизданички режим Александра Вучића свим својим антисрпским и антидржавним делима које спроводи на простору Косова и Метохије постао и ГЛОБАЛНИ ИЗВОР НЕСТАБИЛНОСТИ.
Данас се то најбоље види у Сирији где западне земље уз помоћ курдске мањине на северу те земље покушавају да територијално раскомадају Сирију као што је то урађено и у српском случају са Косовом и Метохијом. Тамо додуше траје активан оружани сукоб па још остаје да се види чему ће све то довести али се данас веома јасно види да се ради по истом плану који је одрађен на Косову и Метохији. Спровођење тог плана је у финалној фази када је рецимо и Либија у питању и која је раскомадана на више интересних зона и где више уопште не постоји суверена власт либијског народа. Ситуација је слична и у Ираку где постоји велико непријатељство између шиита и сунита што веома лако може довести до комадања и нестанка и те земље. Слична ситуација је и у Либану, Јордану са огромном палестинском мањином, етц.
Тако се велеиздајничка дела и политика Александра Вучића поводом будућег статуса Косова и Метохије преламају на глобални ниво и постају глобални извор нестабилности чиме се веома компликује међународни положај и интерни односи српских пријатеља и савезника а ту се превасходно мисли на Русији и НР Кину. Та велеиздајничка политика Александра Вучића прелама се и на велики број земаља у самој Европи и изван ње које су у сличној сутуацији као и Србија и које на својој територији имају националне мањине. Велеиздајник Вучић тако доводи у веома незавидан положај не само Србију и српски народ већ и огроман број углавном пријатељских земаља којима веома компликује мећународни положај и вођење политике када су националне мањине у питању. Вучићев велеиздајнички режим не само да уништава српску државу и њену будућност вођењем велеиздајничке политике већ тако у велику опасност доводи и велики број пријатељских земаља које су све учиниле да помогну Србији и српским националним и државним интересима. Више је него сигурно да ће све такве земље приити к знању све оно што велеиздајнички ређим Александра ВУчиа ради и д аће му јасно ставити до знања да је та и таква политика АПСОЛУТНО НЕПРИХВАТЉИВА. И не само то. Питање је само дана када ће те земље спровођење велеиздајничке политике Александра Вучића кренути да сматрају опасношћу по њихову сопствену националну безбедност што она у свој својој суштини и јесте и када ће сходно томе кренути да се ка таквој политици и њеним експонентима односе на адекватан начин.
Милинко Милинчић
Србија данас
