Београд – Пред Србијом су два пута. Један је пут капитулације са непредвидивим последицама свега тога. Други је да пружи отпор који не би био безуман и покуша да оствари своје циљеве.
Коментаришући изјаву портпаролке високе представнице ЕУ Маје Коцијанчич да ЕУ подржава формирање ЗСО по косовским законима, Александар Вучић је рекао: „То значи да ће морати да нам покажу где то пише“.
Координација САД и Европе
„Изненађен сам таквом изјавом јер сам им сто пута рекао у Бриселу да ће ЗСО бити формирана у складу са Бриселским споразумом, принципима и имплементационим планом и само у складу са тим. Ми нисмо у Бриселу јер смо сагласни са постојањем косовске државе, косовске независности, већ управо супротно. Ми смо ту да бисмо преговарали о свему ономе око чега се не слажемо“, додао је председник Србије и истакао да ако је усаглашеност са уставом Косова једина ствар која је важна представницима ЕУ, онда они више нису — статусно неутрални.
Кад је Маја Коцијанчич дала овакву изјаву то, према тумачењу коментатора Жељка Цвијановића, није став портпарола него став најважнијих европских сила. Са друге стране, кад се Коцијанчичева позива на сугестије уставног суда Косова, Цвијановић напомиње да је уставни суд Косова фактички оборио идеју Заједнице српских општина.
„Другим речима, ако се слушају сугестије косовског уставног суда, никакве Зaједнице српских општина неће ни бити. И због тога је љутња председника Вучића потпуно разумљива. Наравно да је ЕУ овим изашла из статуса неутралности и ту је видљив курс, односно притисак Сједињених Држава на Европску унију. Наиме, кад је Вучић испратио Криса Палмера необављеног посла назад у Америку, дакле, кад се није сагласио да Србија преда све за ништа на Косову, што се од ње захтева, одмах је уследио позив Ангеле Меркел“, указује Цвијановић за Спутњик.
Дакле, очигледна је ту координација САД и ЕУ, где је, према Цвијановићевом мишљењу, ЕУ она која за Србију држи фамозну шаргарепу и она који врши притисак, који заправо треба да избија те уступке у оперативном смислу.
„Тако треба схватити и поруку Маје Коцијанчич. Дакле, то су издиктирали Американци и то је оно иза чега ће ЕУ све више да стаје“, јасан је Цвијановић.
Све то заједно значи да се преговори Београда и Приштине у политички смисленом контексту не могу водити, aли, тврди Цвијановић, они и нису прављени да би били вођени у политички смисленом контексту.
„Kад кажем нису прављени, мислим да их нису правиле Сједињен Државе, ни ЕУ. Погледајте како је измештен фокус преговора. Нормални политички преговори Србије и Приштине водили би се да се постигне некакав споразум — то би била тачка где би обе стране правиле уступке, или споразума неће бити, него ће остати статус кво“, истиче Цвијановић.
Вашингтон неће замрзнути конфликт
Међутим, то нису оквирне тачке преговора, већ су те тачке, како резонује тај коментатор, са једне стране да ли ће Србија пристати на захтеве Приштине и Сједињених Држава и дати све за ништа, а са друге стране ће имати замрзнути конфликт.
„Тај замрзнути конфликт, опет, Американци ’избијају‘ и Вучићу кажу: ако будете хтели замрзнути конфликт, ми ћемо га одмрзнути и ви ћете имати сукоб. Дакле, ово што ради ЕУ само је део тог измештања преговора изван политичке логике и утеривања у логику ултиматума“, категоричан је Цвијановић.
Пред Србијом су, сугерише он, два пута. Један је пут капитулације са непредвидивим последицама свега тога.
„Не само у смислу да ће, ако се Србија одрекне Косова, захтевати и друге територијалне уступке, него у контексту тога да ћемо одрицањем од Косова оштрицу сукоба пребацити са притиска међународне заједнице и претњи њихових према Србији, на унутрашњи сукоб. И то је заправо најопаснији део“, упозорава Цвијановић.
Друга опција коју наводи тај коментатор јесте да Србија пружи отпор који не би био безуман него интелигентан политички отпор и да унутар тог отпора, такође са последицама које не можемо потпуно да предвидимо, покуша да оствари своје циљеве.
„Бојим се да неког нарочитог избора ту и нема. Мислим да ћемо морати да пружимо отпор. Европа је само имала простора да се држи лепих политичких манира. Сад кад су је Американци притиснули, она више нема простора за те лепе политичке манире. Просто је ствар у томе да Србији Немци и Французи заврћу руку исто онако као што то раде Американци“, прецизира Цвијановић.
Шпанији се ништа од онога што се догађа са Косовом из главних земаља ЕУ не допада, констатује тај коментатор, али ће се Шпанија држати Србије и бити заступник интереса Србије само тамо где су то истовремено и њени интереси.
„Међутим, Шпанија неће правити проблем ЕУ због тога што се Заједница српских општина прави према косовским законима или се уопште не прави. То Шпанију није брига“, сматра Цвијановић.
Ненад Зорић, Спутник
