Штампа на немачком језику пише о новим иницијативама и предлозима Европске комисије која је Албанији и Македонији ставила у изглед почетак преговора о приступу ЕУ. Многи коментаришу и лоше оцене ЕК о Турској, пише Дојче веле.
“Преко мере и произвољно натегнута“ за таблоид “Билд“ је идеја о новом ширењу “Европе”, како Европску унију назива коментатор тог листа:
“Комисија ЕУ хоц́е да прими две нове балканске државе, Албанију и Македонију. Да човек не поверује. Уз одсуство свести о сопственим грешкама и без везе са реалношц́у, то је и застрашујуц́е наивно. Вец́ данас ЕУ не функционише како треба. Двадесет осам земаља-чланица је превише различито, а њихов заједнички именитељ је често премали за велике проблеме. Румунија и Бугарска су две земље које су примљене а да нису биле спремне за то. Но, на крају дугих преговора, нико није смео да повуче кочницу за случај опасности”.
“Бриселске технократе проширења у томе можда виде смисао свог постојања. Но, приступи не смеју бити сами себи сврха. Штету трпи Европа: све је више људи који престају да верују у ту дивну идеју зато што она постаје произвољна, преко мере натегнута и изнутра неспособна да решава проблеме грађана”, пише “Билд”.
“Као у хорор роману”, наслов је текста у “Зидојче цајтунгу” о томе како “извештај ЕУ помиње мањкавости међу кандидатима за пријем”. “Европска комисија је код вец́ине кандидата за приступ Европској унији установила поприличне дефиците и посебно је Турској издала катастрофално сведочанство”.
“Извештај о Турској изгледа готово као хорор роман, рекла је известитељка о Турској из Европске народне странке ЕВП у Европском парламенту Ренате Зомер (ЦДУ). Иако је Европска комисија констатовала да у Турској постоји велико назадовање на плану правне државе, слободе мишљења и независности правосуђа, Анкари није запрец́ено озбиљним последицама”.
“Препоруком да се почну приступни преговори са Македонијом и Албанијом, награђен је напредак који је тамо постигнут, рекао је комесар за проширење Јоханес Хан и додао да је наглашено и да у обојим земљама ваља још много тога учинити. Македонија је похваљена јер је превазишла дубоку политичку кризу. А забележено је и да је Албанија постигла напредак у реформи управе и правосуђа. Да ли ц́е и када почети преговори, то зависи од сагласности свих 28 земаља-чланица”.
Аустријски дневник “Кроне” преноси да су “Аустријанци скептични према плановима Европске комисије да се ЕУ прошири на земље Западног Балкана – као што то показује најновија анкета Аустријског друштва за европску политику (ОГфЕ). Највише би био поздрављен приступ Босне и Херцеговине: 31 одсто анкетираних је за то, 35 одсто је против, 24 одсто је индиферентно, преостали нису навели ништа. Када је реч о другим кандидатима, одобравање је још мање: само 29 одсто испитаних жели да види Србију у ЕУ, 45 одсто је против. А док је против приступа Албаније 2012. још било 68 одсто испитаних, сада је таквих ‘само’ још 45 одсто. Девет одсто анкетираних грађана је за приступ Турске ЕУ, а 76 одсто – против њега”.
Дојче веле
