Последица неусклађености спољне политике Србије са европском у оволиком проценту, према нашој оцени, може бити додатно политичко успоравање отварања нових поглавља у преговорима са Европском унијом оцењује за Данас Арне Санес Бјорнстад, норвешки амбасадор у Србији, у одговору на питање како ће се на процес европских интеграција Србије одразити чињеница да се проценат одступања од спољне политике Уније, из извештаја у извештај Европске комисије, годинама уназад повећава.

Саговорник Данаса напомиње да је успоравање отварања поглавља једини механизам који ЕУ има у смислу реакције на одбијање Србије да се усклади са европском.

– Извештај о напретку Србије у европским интеграцијама са својом промењеном методологијом показао је да је у једном делу интеграција Србија у стагнацији када је реч о преузетим обавезама из већ отворених поглавља. Посебно забрињава неусклађеност у делу заједничке спољне политике. Док су код тема економије, напретка у поглављу 23 и 24 оцене релативно неутралне или благо негативне, оцена да је Србија само 52 одсто своје спољне политике ускладила са ЕУ је посебно нотирана. Није се могло очекивати, рецимо, да ће негласање за резолуцију о стању људских права на Криму, у децембру 2017. године проћи неопажено – истиче Арне Санес Бјорнстад за наш лист.

Он додаје да је у домену решавања косовског питања оцена позитивна, јер је, како каже, тај проблем полако иза Србије.

– У делу заједничке спољне политика Србија није у равни са остатком земаља кандидата. Рецимо, Македонија и Албанија су ускладиле своје спољне политике 100 одсто – закључује норвешки амбасадор за Данас.

У Извештају ЕК наводи се да је Србија на последњем месту у региону када је реч усаглашавању спољне политике са ЕУ. Међутим, и пре извештаја ЕК, анализа Центра за међународне и безбедносне послове (ИСАЦ) од пре месец дана показала је да је степен усаглашавања Београда са спољнополитичким мерама и декларацијама Брисела од 2015. бележи константан пад, а да су најчешћи разлози за то неприхватање декларација и мера ЕУ били везани за непризнавање независности Косова и политику Србије према Русији. Проценат усклађености из ове анализе је још нижи од оног који је објављен у извештају ЕК и износи само 46,34 одсто, што је значајан пад у односу на 2016. када је усаглашеност износила 66,66 одсто и 2015. годину, када је била 73,53 одсто.

Подаци указују да је од укупно 41 декларације и мере из Брисела, Србија 2017. године прихватила мање од пола – 19. Од 22 декларације са којима се Србија није усагласила, седам се односило на ситуацију у Украјини, али у контексту повезаности Русије са кризом у тој земљи. „Четири за Србију неприхватљиве декларације односиле су се на афричке државе (две на ДР Конго и по једна на Чад и Уганду), по три су биле у вези са ратом у Сирији и кризом у Венецуели, и по једна у вези са Босном и Херцеговином, Мјанмаром/Бурмом, самом Русијом, Придњестровљем у Молдавији, као и Међународним кривичним трибуналом“, наводи се у Анализи усаглашавања Србије са спољнополитичким декларацијама и мерама ЕУ током 2017.