Влада крши сопствени закон – уместо професионалног, партијски менаџмент у јавним предузећима

Осим неспровођења јавних конкурса у законом прописаном року, Влада Србије се оглушила и о забрану именовања партијских функционера на директорске функције.

У в.д статусу већ две године на челу Електропривреде Србије је Милорад Грчић иначе члан и функционер Српске напредне странке. Фискални савет је недавно упозорио на драстичан раст дуговања овог предузећа која су у 2016. износила око милијарду евра.

До смена није дошло ни код највећих губиташа попут  Србијагаса и РТБ Бор-а, која годинама воде Душан Бајатовић и Благоје Спасковски. И један и други су функционери политичких странака, Социјалистичке партије Србије и Српске напредне странке, што је законом забрањено.Велики део дуга је наслеђен од претходних директора. Чињеница је да су дугови настајали, враћани, па се правили нови. Упркос томе, од 2000. године до данас а да су на челу ЕПС-а увек били кадрови најјаче владајуће странке у том тренутку.

Партијска књижица важнија од резултата

Јавно предузеће „Србијагас“ већ готово 10 година води Душан Бајатовић, високи функционер Социјалистичке партије Србије. То предузеће  годинама бележи велики минус  и на челу је листе највећих губиташа. Према подацима Агенције за привредне регистре из Биланса успеха, ово предузеће од 2013. до 2016. бележи сваке године губитке од око милијарду евра.  С друге стране, иако смањена у односу на претходне године, дуговања Србијагаса су и даље висока, око 300 милиона евра. Овакви резултати међутим нису били довољан разлог за Владу Србије да смени Бајатовића и спроведе јавни конкурс за избор новог директора.

За директоре Србијагаса и Коридора Србије су расписани конкурси, али директори нису изабрани на њима, иако су у случају Србијагаса, према истраживању Инсајдера,  биле најмање четири пријаве за ту функцију.

Иста ситуација је и са директором РТБ Бор Благојем Спасковским, који је на челу тог предузећа од 2008, када је  почео нови инвестициони циклус у Бору.

Инсајдер се пословањем РТБ-а Бор бавио у серијалу Рудник дугова још 2013. Упркос бројим доказима о томе да се нови инвестициони циклус у Бору претворио у неконтролисано трошење средстава, до данас за то нико није одговарао.

Најбољи пример за то је градња нове Топионице, за коју су трошкови увећани троструко за три и по године године – са 100 на чак 300 милиона евра.

На исти начин су увећавана и дуговања РТБ Бора. Наиме, према подацима из АПР-а од 2013.  са око 280 милиона евра, дуговања су у 2016. скочила на око 1,2 милијарде евра. Ове бројке, међутим, очигледно нису биле јаче од партијске књижице.

Спасковски је иначе мењао партијске књижице у складу са променама власти на републичком нивоу.

Оно што је чињеница, само из ових примера, је да јавна предузећа и даље служе за куповину социјалног мира, који на крају опет плаћају сами грађани, некада на одложено или на кроз други рачун. Осим тога, у свим овим предузећима новинари Инсајдера су пронашли примере улагања која немају логична објашњења. У Србијагасу је то гасификација, у РТБ-у Топионица, а у ЕПС-у софтвери.

Истовремено, дугови ових предузећа су толики да могу да угрозе целу државу и реформа ових предузећа је нешто што од Србије траже и Европска унија и ММФ.

Ставка – дугорочне обавезе

Дугорочне обавезе углавном су настајале годинама и деценијама, попут дугорочних кредита за неку већу инвестицију као што је куповина стана.

Нето добитак или губитак у пословању предузећа, који се приказује на крају године, најједноставније речено су приходи и тршкови у току једне године, текући приходи од плате и текући расходи за редовне месечне обавезе.

Од 2013. Нека од предузећа тако приказују добит на крају године, али се не помиње да им се увећавају дугорочне обавезе, чак и у случајевима да је рату за претходно узете кретите или обавезе платила држава из буџета.

Под дугорочним обавезама се пре свега подразумевају кредити и друге врсте позајмица које ће се враћати у дужем периоду од једне године.

Када се посматрају дугорочне обавезе пет великих јавних и државних предузећа, а која су позната као највећи дужници- ЕПС, Србијагас, РТБ Бор, Путеви Србије, Пошта Србије –  у периоду од 2011. закључно за последњим објављеним извештајима за 2016, тешко је извући закључак да је ситуација стабилна.

У неким се годинама и случајевима увећавају, у неким смањују, односно варирају, али ће сваки од ових дугова морати да преузму грађани, уколико предузећа не буду могла да их враћају, што се примера ради редовно дешава у случају Јавног предузећа Србијагас.

Овде можете видети преглед дугорочних обавеза из јавних финансијских извештаја пет највећих предузећа у којима није именован професионални менаџмент.

Преглед дугорочних обавеза приказан по годинама у динарима:

ЈП ЕПС – в.д. директора је функционер СНС-а Милорад Грчић од марта 2016. 

ЈП Србијагас – генерални директор је функционер СПС-а Душан Бајатовић од октобра 2008.  

ЈП Путеви Србије – в.д. директора је Зоран Дробњак од децембра 2007.

Државно предузеће РТБ Бор – генерални директор је Благоје Спасковски од октобра 2008.  

ЈП Пошта Србије – в.д. директора је Мира Петровић из ПУПС-а од септембра 2016.

Инсајдер.нет