Циркус је данас био у Нишу. Већ је све речено о томе, главни акробата је извео своју тачку, публика је безбедно довезена, али утисак је некако, у најмању руку горак.
Не само за све нас који смо критички настројени према оваквом скупу, већ ни организатори немају ниједан разлог да буду задовољни оствареним.
Нишлије су данас отказале гостопримство Вучићу, то је несумљиво тачно. Свега неколико хиљада људи окупило се испред већ отворене фабрике, показивајући на тај начин председнику Српске Напредне Странке, да је можда и коначно дошло време када ће народ престати да верује у бајке. И тих неколико хиљада људи који су га чекали, тапшали и дивили му се су у највећем броју доведени са стране. Писали смо о томе, чак и показивали фотографије и видео снимке који и доказују. Онда се поставља сасвим логично питање, зашто је овај циркус био неопходан и шта је то остварио?
Да се не лажемо, овакав циркус кошта. Коштају аутобуси, коштају „дневнице“, кошта обезбеђење, организација, ништа ту није ни спонтано ни бесплатно нити из љубави. Све што је овакав митинг донео јесте да председник СНС нахрани свој его. Свака критика, свако негодовање погађа га и боли. Болели су га скупови правих Нишлија против отимања аеродрома, болело га је звиждање Зорани Михајловић од стране народа и зато је морао да докаже себи и све мањем броју људи који му верују да њега нико не сме да тера (нико не сме да га бије).
То су уједно и главне поруке овога скупа – да нико не сме да му каже „Иш“, да нико не сме да га тера и да нико не сме да му забрани да се појави било где. Двадесетчетворочасовно жртвено јагње, господин Александар Вучић, поново је жртва.
Иако нико није имао намеру да га тера, нико није никада имао намеру да му забрани кретање, све што је народ у Нишу тражио јесте да аеродром остане њихов.
И што се тиче аеродрома, врло је важно пренети оно што је Вучић данас рекао, а то је да одлука о аеродрому није донешена и да постоји могућност да остане у власништву града Ниша.
И зато је могуће борити се. Зато ћемо сачекати други митинг, онај заказан за 18х, где ће надамо се, у далеко масовнијем скупу Нишлије још једном објаснити Александру Вучићу да не дира оно што је њихово.
Герила.рс
Ovaj tekst je sasvim korektan ALI…U njemu se Aleksandar Vučić tretira kao autoritet čiji su postupci nesvrsishodni i pogrešni, međutim, iz njegovih nastupa, iz samoinicijativne medijske zastupljenosti i sumanutih konstrukcija, lako je zaključiti da se radi o ozbiljno bolesnom čoveku. Psihijatrijskom bolesniku, čiju bolest zloupotrebljavaju okupacione snage. Mislim da kod ljudi prosečne inteligencije nema sumnje da je Srbija pod hladnom okupacijom i da su njene institucije samo paravan. Realno, nemamo ni sudstvo, ni zdravstvo, ni obrazovanje, ni vojsku, pa ni policiju. Srpske institucije su visoko organizovane kriminalne grupe koje haraju Srbijom i procenat dele sa okupatorom. Vučić može da odluči koju će čistačicu da zaposli u nekoj vladinoj agenciji ali ako ga pozove ambasadorka Izraela, npr. i naredi mu nešto po pitanju Kosova, on će još pola sata da klima glavom i ponavlja: “Sve sam Vas razumeo. Biće tako.” Dakle, sve Vučićeve ispade smatram simptomima njegove bolesti, a sveopšte propadanje Srbije je posledica okupacije, a ne Vučićevih pogrešnih poteza.
Nije korektno da se nekome kaže ,,IŠ”, kad on sam, AV, svoje inicijale izgovara u kontinuitetu različitim tonalitetima i veoma brzo. Drugačije se na to reaguje.