Амерички трговински рат против Кине и Русије – почетак неконтролисаног хаоса

ТРГОВИНСКИ ратови, као што се зна, воде се ради заштите свог произвођача од страног конкурента. А у садашњем рату, који је започела Америка против Кине и Русије, све је много сложеније: САД туку и по својим компанијама (и савезницима и њиховим компанија), у најмању руку – жртвују и своје. Зато је тешко разабрати – ко је у тој тучи за кога свој и против кога је све уперено.

Шта Кина ван својих граница купује за суму која је безмало два пута већа од њеног увоза нафте (230 милијарди долара у 2016-ој)?

То су чипови, односно микрошеме за целокупну електронику – компјутере и хај-тек. А Американци су увели забрану продаје чипова само једној кинеској компанији – ZTE – коју су оптужили да је кршила неке санкције против Иран а и Северне Кореје. А могли су је оптужити за било шта. За исувише топло време у Европи, рецимо. Уосталом, факти и аргументи данас нису у моди.

Право питање је: кога ће то болети.

Пекинг још ћути, али ће одговорити Америци. Вероватно ће урадити нешто са продајом продукције Apple у Кини. Јер, за Apple је Кина петина свих продаја. А ово је само један пример.

Како је кренуло, веће проблеме тренутно има страна која је започела рат (САД).

Против овог рата је и ММФ, на којем је у доброј мери почивао свет који су САД градиле после Другог светског рата. Његова извршна директорка, Кристин Лагард, упозорила је да се у свету нагомилало приватних и корпоративних дугова у висини 164 трилиона доларе и да ничег сличног досад није било.

Створена је ситуација у којој су сви свима дужни, па први јачи удар може оборити све. А ко ће то урушавање боље поднети – Кина или САД? То је сложено питање. А биће страшно свима.

Ко је против унутар самих САД?

Ако се и не ради о побуни дела пословних кругова, дошло је до раскола у америчком бизнису. Милијардер Блумберг (демократа) обећао је да ће зауставити Трампову кинеску авантуру.

Против је и Америчка трговинска комора која окупља три милиона компанија.

Међутим, за је Лојд Бланкфејн, шеф Goldman Sachs.

Али, рат није само кинеско-руско-амерички, он је већ – светски. Води се против свих који имају бизнис са Кином, Русијом и другим земљама, а ратује се за – прекомпоновање светске економске сцене.

Ево и једног карактеристичног догађаја. Појавио се извештај мало познатог америчког истраживачког тима у којем се тврди да кинеска иницијатива „Један појас, један пут“ нема економски смисао јој је сврха – ширење кинеског политичког утицаја и војног присуства по целом свету.

Ово значи да је идеја коју је подржало 100 земаља и међународних организација (па и ММФ) економски неповољна. А само зато да Кина не би била лидер јединог у савременом свету глобалног економског пројекта који учесницима обећава привлачну будућност.

Са улагањем десетина милијарди долара у луке, путеве и осталу инфраструктуру – преко целе Евроазије. Чиме такву перспективу може заменити Америка?

Туча на том правцу изгледа тек почиње. Или се неко у САД а њу увелико спрема…

Трампова логика је схватљива: по садашњим правилима САД губе, а Кина добија. Зато је и са пацифичким земљама хтео – никаква слободна трговина, само билатерални споразуми…

Људима који живе у средишњим америчким државама рат са Кином – односно њене узвратне мере – нанеће штету, а долазе избори у Конгрес САД на којима републиканци могу остати без већине у националном парламенту.

Постоји теорија „контролисаног хаоса“ која подразумева да САД и њихови сателити стално праве хаос у неком делу света (није важно – ни какав ни како) зато што не могу свој утицај наметати у нормалним ситуацијама.

Хаос помаже да се мобилише публика у сателитским земљама и да јој се не остави шанса да се отрезни и почне да размишља над оним што се догађа и како да се то заустави.

Међутим, сада се појавила опасност од неконтролисаног хаоса.

Колико је све лоше у несуђеној суперсили?

Могућа су два закључка.

Први: Америка је сишла с ума и жели да се самоуништи.

Други: ако много људи у САД заиста сматра да су овакве крајње мере допустиве и иду на овакве губитке – онда код њих ствари уистину лоше стоје, па више не могу без радикалне смене правила игре и разбијања чак и дела америчке економије…

Пише: Дмитриј КОСИРЕВ

Факти