Објављен формални део уговора о концесији за „Николу Теслу“, све најважније – сакривено

УГОВОР Владе Србије и француска компаније „Ванси ерпортс“ о концесији за београдски Аеродром „Никола Тесла“ вероватно никад неће бити објављен, иако је то законска обавеза, осим ако због судског спора не доспе на међународну арбитражу, сматрају стручњаци за стране инвестиције.

Саветник за улагања Махмут Бушатлија је рекао да је на порталу за јавне набавке Србије објављен документ који је само доказ о јавној регистрацији која је и обавезна за уговоре који се односе на државни капитал, и да тај документ садржи само формалне податке о странкама и предмету уговора, али не и њихова права и обавезе.

Премијерка Ана Брнабић је пре два дана – одговарајући на питања посланика у Скупштини Србије – рекла да су, у складу са законом, најважнији елементи уговора о концесији објављени на сајту Министарства финансија у одговарајућој форми.

Бушатлија је рекао да је Аеродром „Никола Тесла“ акционарско друштво и да његово пословање мора бити јавно.

„Држава је дужна да објави уговор са Вансијем како би сви грађани, који су и акционари београдског аеродрома, могли да имају увид у пословање те компаније“, рекао је он.

Оценио је да Аеродром, који је прошле године имао профит од 30 милиона евра, није требало ни давати у концесију јер се то не ради с профитабилним компанијама.

„Не зна се шта ће градити Ванси за обећаних 730 милиона евра инвестиција, јер се за тај новац може изградити потпуно нови аеродром као што је садашњи и аеродромска зграда већа од садашње која би могла да прими 20 милиона путника, али то је непотребно јер нису искоришћени капацитети ни садашње“, рекао је Бушатлија.

Додао је да Аеродрому не треба ни нова писта јер се не користи 80 одсто садашњег капацитета пошто дневно слеће свега 100 авиона, док на светским аеродромима слеће један и по авион у минуту, што значи око 40 на сат.

Бушатлија је рекао да ће годишња концесиона накнада, коју ће плаћати „Ванси“, зависити од броја путника на београдском аеродрому који, по његовој процени, не може да достигне очекиваних 12 милиона.

„Земља као што је Србија, са 7,5 милиона становника, прошле године је имала око 1,5 милиона туриста који су остварили свега три милиона ноћења, што је у просеку два ноћења по туристи, а осим тога и не путују сви авионом, рачуна се да само њих 10 одсто користи ту врсту превоза“, рекао је Бушатлија и додао да држава пре свега треба да ради на томе да се повећа број туриста који долазе авионом и да се продужи њихов боравак у Србији.

„Ванси“ је, како је истакао, узео концесију за београдски аеродром рачунајући на успешно пословање „Ер Србије“, али аналитичари сумњају да може да опстане та авиокомпанија у власништву Владе Србије и „Етихада“ из Уједињених Арапских Емирата.

„Велика је непознаница какве ће држава имати обавезе према Вансију ако се догоди да Ер Србија банкротира, попут Ер Берлина где је сувласник био Етихад“, казао је Бушатлија.

Саветник за страна улагања Милан Ковачевић је рекао за Бету да је уговор о концесији за београдски аеродром „коначно регистрован месец дана после потписивања“, али су објављени само формални подаци, а не и суштина садржана у 21 прилогу, коју, како је оценио, „вероватно никад нећемо ни сазнати“.

„У подацима о регистрацији уговора наводи се да је пет анекса тајна, а међу њима и онај који се односи на личности и пословне тајне. Тешко је разумети о којим личностима је реч“, рекао је Ковачевић.

Додао је да су тајном проглашени најважнији делови уговора – осигурање, финансијски модел, расподела запослених, уговори који се преносе и неке техничке услуге.

Необично је и то, како је рекао, што ће онај који ће спроводити концесију бити друштво са ограниченом одговорношћу и малим капиталом, а концесију је добио француски „Ванси“, па је питање ко стоји иза тог посла.

Најважније питање је, како је рекао, какве је гаранције Србија дала за реализацију концесије.

Додао је да запослени на Аеродрому „Никола Тесла“ нарочито треба да буду забринути јер не знају како ће бити распоређени.

Уговор о концесији потписан је 22. марта, пошто је „Ванси“ победио на тендеру с понудом од 501 милиона евра за концесију на 25 година, уз инвестициону обавезу од 732 милиона евра и плаћање годишње таксе од 4,4 милиона до 15 милиона евра.

Факти