Пензионерима крив Уставни суд

Удружење синдиката пензионера Србије решено је да се жали Европском комитету за љуска права у Стразбуру, који је пандан Међународном суду правде, због умањења пензија 20 и 25 одсто од новембра 2014. године, будући да Уставни суд Србије стално одлаже покретање поступка за оцену уставности Закона о привременом умањењу пензија које је снази већ четири године.

– Мало њих зна да у Стразбуру при Савету Европе поред Европског суда за људска права, постоји и његов брат близанац Европски комитет за људска права. Сви грађани из држава чланица Савета Европе, међу којима је и Србија и све чланице ЕУ, могу да се жале овом комитету и по скраћеном поступку дођу до својих права – каже Миша Радовић, председник Удружења синдиката пензионера Србије.

Адвокатски тимови раде на припреми овог поступка, јер је то једини начин да у колико-толико пристојном временском року добијемо одговор каква су нам права и сазнамо када ћемо и како повратити умањене пензије. Комитет би могао да нам одговори у року од 15 месеци с тим што је за овај поступак неопходно да се иде с појединачним тужбама, а не групним испред целог удружења. Осим тога, за разлику од Европског суда за људска права, комитет, не тражи да услов за обраћање буде пролазак кроз све правне инстанце у Србији укључујући и Врховни суд, што нам много олакшава посао – каже Радовић.

Уставни суд, истиче он, намерно пролонгира разматрање ове иницијативе, јер зна да без њиховог одговора (ма какав он био) оштећени пензионери не могу да се жале Стразбуру.

– Треба нам претходно мишљење нашег суда. Зато смо одлучили да се десетак пензионера, који су иначе поднели захтев ПИО фонду да им се обрачунају сва умањења од новембра 2014. године до данас и то добили, обрати комитету у Стразбуру. До сада је више од 70.000 пензионера поднело захтев Пензијском фонду за повраћај умањених пензија и сви они ће пре или касније тражити обештећење – каже он.

Удружење синдиката захтева и да се пензије усклађују с растом инфлације и бруто домаћим производом од 2014. године, када је донет закон којим су умањене пензије због фискалне консолидације. Око 740.000 људи, чије су пензије биле веће од 25.000 динара тада је оштећено умањењем пензија, али и не само они. Већ и сви остали, јер у последње три године није било усклађивања пензија два пута годишње.

Чак је, подсећа Радовић, и Фискални савет крајем прошле године рекао да нема више економског основа да привремена мера умањења остане на снази, али се нико из владе ни после тога није огласио.

– Синдикат пензионера ће судски тражити право да се наследницима пензионера умрлих од ступања на снагу закона, надокнади тај новац, јер је од тог „доброг живота” само прошле године умрло 80.817 пензионера – каже Радовић.

Он истиче да се наставља с подношењем захтева ПИО фонду за повраћај умањених пензија и обрачун свих умањења. Имамо и целе пензионерске организације ПУПС-а који се јављају удружењу, јер хоће да поднесу захтев да им се одузето врати. На основу обрачуна, где је наведен укупан дуг, пензионер може да напише тужбу парничном суду за стицање пара без основа за износ наведен у потврди добијеној од Пензијског фонда.

Од суда може да тражи да му се признају потраживања каква су наведена у решењу и том приликом ће морати да плати судску таксу која зависи од висине потраживања, а иде од 10.000 до 50.000 динара. Након првостепене судске одлуке, пензионер може поново да се жали, након чега се доноси пресуда. Ако и први и други пут суд одбије жалбу, оштећени може да се жали Уставном суду. Ако га и он одбије, може да се за помоћ обрати Стразбуру.

Иначе, рачуница показује да држава по основу смањења пензија за око 700.000 пензионера месечно уштеди 16 милијарди динара.

Аутор: Јасна Петровић-Стојановић, Политика.рс