У јавном мнењу не само Русије важи да је Казахстан један од најближих савезника Москве, али сада се појављују чињенице које говоре да се ова држава убрзаним корацима, не само да хрли у загрљај Вашингтона, него постаје главни центар Новог светског поретка. У Москви су са посебним незадовољством примили вест да ће се на Каспијском мору ускоро појавити базе САД, наводно због транспорта војних товара у Авганистан.
Споразум предвиђа да ће се све што треба америчким војницима за базе и потребе у Авганистану превозити до ових лука бродовима, а потом железницом, преко Грузије и Азербејџана у Авганистан. Тренутно снабдевање америчке армије у Авганистану иде искључиво преко Пакистана. Међутим, после погоршања односа између две државе у Пентагону су почели да размишљају о коришћењу «северног» пута. У сваком случају тако гласи званична верзија објашњења за потписивање споразума са Казахстаном.
Као што се зна, свака војна база подразумева екстериторијалност, стално присуство војног персонала, технике и много другога. У Казастанским медијима се о овоме не пише, али чињеница војног присуства америчке војске у Казахстану натерала је Москву да се замисли, посебно после изјаве министра спољних послова Републике Казахстан Кајрата Абдрахманова «да је све урађено у интересу Казахстана као стратешког партнера САД», при чему је додао да «сарадња две државе се проширује после посете Назарбаева Вашингтону, јер све добија конкретне садржаје». Другим речима, ради се о дугогодишњој сарадњи, што Москву не може да радује.
ВОЈНЕ БАЗЕ САД У КАЗАХСТАНУ
Према мишљењу Максима Михајленка војне базе САД у Казахстану нису шала, јер је Запад одреаговао на покушај Москве да у свом окружењу изгради своју зону утицаја. У Јерменији удаљавање од Москве се урадило обојеном револуцијом, а у Казахстану Споразумом о давању две луке америчкој армији. Но, то није једини спорзум који отвара америчкој армији пут у Казахстан. У марту 2018. се сазнало да Астана, без обзира на чланство у ОДКБ, активно развија војну сарадњу са Вашингтоном. Управо тог месеца су официри из инжењеријских једница војске Казахстана боравили у САД где су посетили два наставна центра за обуку инжињеријских једница Пентагона – Форт Ли и Форт Еп Хил у Вирџинији. Разлог посете је извођење курсева за казахстанску војску, тј. обуку у овој области, посебно разминирања и уништавања минскоексплозивних предмета. Природно да су у Министарству одбране поставили питање зашто је Назарбајев дао предност америчким а не руским војним центрима, кад ови не заостају за америчким?
Но, вратимо се споразуму о давању права на војне базе. Суштина је да се овим споразумом Казахстана и САД о војном присуству у Каспијском мору, заправо, означило почетак борбе за ресурсе овог мора који су веома значајни, чак на светском нивоу. Поступак Казахстана несумњиво има антируски карактер. Наиме, Москва је хтела да контролише дијалог око поделе акваторије Каспијског мора у коме су пронађена велика налазишта гаса. Казахстан је сада нанео важан ударац по интересима свих дражва у региону, јер је у априлу 2014. године Русија успела да обезбеди сагласност осталих прикаспијских држава да се не дозволи страно војно присуство у Каспијском мору, да би онемогућили појаву НАТО-а. У политичкој деклерацији потписаној том приликом на IV Каспијском самиту у Астрахану 29. септембра 2014. године од стране председника пет прикаспијских држава утврђен је принцип да у Каспијском мору имају право да присуствују само оружане снаге држава које излазе на ово море.
Казастан је пре потписивања споразума о давању својих лука војсци САД поставио још једну мину под руске интересе. Недавно се придружио Споразуму о забрани нуклеарног оружја, којим су игнорисане све нуклеарне државе. После ступања на снагу овог спразума државе потписнице ће морати да удаље са својих територија сву нуклеарну инфраструктуру. Русија, познато је, још од совјетског времена на територији Казахстанам има за њену безбедност низ важних нуклеарних војних објеката, пре свега за испитивање нуклеарног оружја, али и систем стратешке противракетне одбране. Русија до сада није могла да нађе адекватну замену овим полигонима, а приступање Казахстана Споразуму о забрани нуклеарног оружја значи да ће Астана врло брзо замолити Министарство одбране Русије да напусти поменуте базе.
КАЗАХСТАНСКИ НОЖ У ЛЕЂА РУСИЈИ У СИРИЈИ, ОДРИЦАЊЕ ОД ЋИРИЛИЦЕ…
Казахстан је «још једом ударио ножем у леђа Русији» и то политичком позицијом у питању Сирије. Недавно је Астана одбила да подржи Москву у Уједињеним нацијама за време гласања о резолуцији коју је ова предложила. Овакав поступак Астана је образложила жељом да нагласи своју неутралност да би сачувала статус организатора мировних преговора по питању Сирије.
Но, шта рећи о буквалном личном наређењу Назарбајева, председника Казахстана да у држави пређе са ћирилице на латиницу, иако становништво, што је јасно из истраживања јавног мнења, то не жели. Овај поступак председника Казахстана се у Москви тумачи као жеља да се покидају културне везе између две државе, уз јасан ослонац на геополитичке противнике Русије, највише на САД. Додатну со на рану опет је насуо лично казахстански председник, забранивши указом политичарима да у јавном мњењу говоре на руском језику, пренела је руска «Правда», 21. марта 2018. године.
Казахстан је одобрио и безвизни режим са САД, а лично је руски министар спољних послова Сергеј Лавров тражио од владе у Астани да се одустане од ове праксе. Руси су као разлог захтева навели безбедносне разлоге. Амерички шпијуни могу, користећи безвизни режим са Казахстаном и тзв. правни вакум (Казахстан је у Евроазијском савезу и нема визни режим са Русијом, па ни контролу границе), лагано прећи на руску територију.
Да подсетимо да су и раније су постојале трзавице, које нашем јавном мнењу нису познате, али због «политичких проблема између две земље» је долазило чак и до слања нота, пре свега Русије Казахстану због његовог вероломног понашања, али се ови догађаји нису узимали као повод за геополитичко разилажење два савезника, све до ове, 2018. године. Године 2013. Москва је због онемогућавања коришћења космодрома Бајконур, тачније ограничавања његовог коришћења запретила да ће размотрити заједничку сарадњу и заједничке пројекте уколико Астана настави са опструкцијама коришћења космодрома. Управо због монополистичког понашања Астане по питању космодрома, Русија је и почела да гради алтернативни на својој територији (Амурска област). Ту су и повремени мањи и већи «гасни ратови», па су аналитичари почели да праве паралеле са односима Румуније и СССР-а.
У децембру 2017. године Казахстан је објавио да ће до 2025. године прећи на коришћење латинице за казашки језик, док у документу, о руском језику се говори само као о једном три језика наставе у школама (заједно са казашким и енглеским). Кремљ је оћутао на ову провокацију, иако је јасно да се овим Казахстан удаљава од руског света, културе и традиције.
Не недостаје ни провокативних тврдњи казахстанског председника, а на рачун Русије. Тако је на једном форуму пословних људи у Стамболу (Турска) Назарбајев изјавио: «После убиства 1861. године последњег казашког хана ми смо били колонија руског царства, потом Совјетског Савеза. За 150 година Казаки су једва сачували своје националне традиције, обичаје, језик и религију. Уз помоћ Свевишњег ми смо 1991. године прогласили своју независност. Турска држава се прва обрадовала нашој независности и признала ју је. Наш народ ово не може заборавити». Овакве речи је изговорио званични заговорник и идеолог евроазијског савеза.
Армија Казахстана, после личног одобрења председника Назарбајева купила је оружја од држава чланица НАТО у вредности од три милијарде долара, при чему је могао да купи слично оружје у Русији. Истовремено, на плану експлоатација гаса и нафте Казахстан је прешао са сарадње са руским компанијама на сарадњу са америчким, европским и кинеским.
Према мишљењу бившег политичког затвореника Казахстана Ермека Тајчинбекова, кључ за схватање нових непријатељских иницијатива Астане према Русији треба тражити искључиво у личности председника Казахстана, а он је прожет егоизмом, при чему мисли само о себи, а не о држави и народу. Осим тога казахстански председник је највећи присталица окултизма и езотерије у држави и Новог светског поретка које граде САД. Због свега овога је он дуго на власти, јер га на Западу нико не прозива због «несмењивости», «диктаторског понашања» итд. Назарбајев је рођен 1940, а нема званичног наследника, при чему се буквално боји свих сарадника, те их стално премешта да не би дошло до какве завере против њега. Такође инсистира да му сваки политичар положи заклетву (њему лично, не држави). При томе нема ни јасног увида у ставове елите која ће остати иза њега, а посебно нема података како ће се односити према Русији, јер се ради о људима различитих политичких погледа. Због свега је тешко рећи да је Казахстан перспективни и верни савезник Русије.
По осамостаљењу (за које становништво није било, јер се на референдуму изјаснило за опстанак Совјетског Савеза) елита нове државе да би, како је у медијима објашњавано становништву, избегла утицај Руса и Словена који су у тадашњем главном граду државе Алма Ати (то је био од 1936. до 1991. годне) имали значајан утицај у структури становништва, али и у државном апарату, институцијама културе итд. гради нови главни град – Астану. Нови град је постао „масонски град“ у самом срцу Евроазије, али се ту не завршава његов смисао. Астана се рекламира и у САД и у Евроазији као „масонска престоница XXI века“ и као „главни град Новог светског поретка“.
Објекти у Астани грађени на основу окултизма
Шта Астани даје такав статус?
Најважнији објекти грађени су у духу окултистичке и езотеријске архитектуре. На пример Палата мира и сагласја (пирамида – која симболише светског владара), посвећена је „одрицању од насиља“ и „јединству светских религија“. Између два реда зграда (Јахин и Боаз са сјајном делтом у центру) представљени су степени који сиболишу искушења и очишћење стихијама приликом посвећења у масонство. Ако се погледа из другог угла, онда се уместо Бајтерека појављује монуметални објекат „Казак Ели“, који веома подсећа на масонску шему, а поред тога изнад ње се појављује масонска пирамида, која је видљива и у масонској шеми. На Бајтереку, ако се гледа са врха видимо осмокраку звезду. Витлејемска звезда (осмоугаона) прво је била петокрака која је у јеврејско-масонским симболима означавала пет рана Христа, пет радости Марије, која је њој означавала савршенство њеног сина Исуса. Оваква звезда се сусреће целим водено-зеленим булеваром (у виду фонтана, фигура на тротоару и решеткама кроз које одлази вода). Унутар Бајтерека налази се отисак руке Назарбајева у златном троуглу и потписи представника 17 конфесија, који показују жељу за уједињењем религија. Аутор палате мира и сагласја, као и самог Бајтерика и осталих главних зграда Астане је масон Енглез сер Норман Фостер.
Астана први је главни град изграђен у XXI веку која директно представља лице новог света, футуристчки окултни град, који у себи уједињује Нови светски поредак и слављење древних религија човечанства: сунчевог култа. Град је огромна површина на којој се и даље гради, али где све завршене зграде и различити објекти отворено показују окултне погледе председника Републике Казахстан Нурсултана Назарбаева.
Управо припадност казахстанског председника окултузму је главна тачка разлаза између њега и руског председника Владимира Путина, који је остао православни верник који се бори против Назарбаевог Новог светског поретка.
„ЦАРСА“ / Зоран Милошевић
