ВАШИНГТОН и Пекинг су се усагласили око низа мера које треба да ликвидирају трговински дефицит САД у економским односима са Кином.
Најважнија тачка нагодбе је – повећање америчког извоза у Кину.
Преговори су вођени у Вашингтону 17. и 18. маја, а Пекинг је пристао да више купује америчку пољопривредну продукцију и америчке енергенте.
Ово питање ће бити додатно прецизирано током нове рунде преговора у Пекингу.
Нејасно је да ли ће преговарачке тимове – као и досад – предводити министар финансија САД Стивен Мнучин и кинески вицепремијер Лиу Хе.
Сједињене Државе и Кина су биле на ивици трговинског рата након што је Вашингтон објавио да уводи додатне царине на сто кинеских производа и оптужио Пекинг да краде америчку интелектуалну својину.
Урзо је Вашингтон списак проширио до 1.300, а Кина је одговорила намером да додатно царини 106 америчких производа.
САД су на почетку преговора тражиле да се дефицит у трговини са Кином до 2020-те смањи за најмање 200 милијарди долара.
Пекинг је, заправо, био под огромним притиском и ато је пристао на смањење америчког трговинског дефицита. Најважније му је било да сачува приступ америчком тржишту и технологијама.
Зато је пристао и на „обострано подстицање инвестиција и стварање правичних услова за економску конкуренцију“.
Кинески лидер, Си Ђинпинг, који је уочи преговора имао турнеју по земљи, рекао је да за Кину приоритет да преживи у условима кономских ратова и санкција. Притом је као један од главних задатака означио: „благовремено предвиђање великих ризика и њихово отклањање“.
Мада то Си није експлицитно рекао, едан од главних разлога што је Пекинг пристао на смањење трговиног дефицита САД било је то што је Трамп био забранио извоз у Кину `микрочипова`, што би био удар и по њиховим произвођачима у САД, јер је у питању 230 милијарди долара годишње.
Кина нема своју роизводњу висококвалитетних микрочипова, па је Си добар део своје турнеје посветио „борби за независност у области производње микрочипова“
Си се за време те турнеје није либио и да упозори:
„За нас је освајање кључних технологија будућности – питање опстанка. Морамо имати могућност да доминирамо у индустријском развоју. Стога морамо сами производити све што је за то неопходно, укључујући микрочипове“.
Кинези не желе да направе грешку какву је Јапан направио 90-их када је решио да му је боље да полупроводнике купује од САД него да сам у њих инвестира. Јужна Кореја је одлучила да у њих инвестира и престигла је јапан у року од десет година.
Кина ће почети да форсира разој својих 50 економских грана, односно – близу 5.000 производних процеса.
Факти
