Да сам могао да прихватим позив за Економски форум у Санктпетербургу, одржао бих следеће предавање…
Сажетак: Са становишта руске дилеме којим путем, проамеричка пета колона има веома битну улогу. Путинова делимична немоћ виз-а-ви Вашингтона проузрокована је неолибералистичким економским „уверењима“ руских власти. Руски председник не може да раскрсти са Вашингтоном јер сматра да руски економски развој зависи од интеграције Русије у економију Запада, како су западни неолиберални економисти научили руску економску и финансијску врхушку.
Требало би да је већ сваком јасно да нисам никакав проруски антиамериканац. Напросто сам против рата, поготово нуклеарног. Брине ме што што руско руководство живи и делује у заблуди да развој Русије зависи од интеграције са Западом, а овамо прича о Евроазијском партнерству и Путу свиле. Такво, потпуно погрешно, уверење спречава руске власти да одлучно раскину са Западом, па Путин, стога, и даље трпи провокације које одатле стижу, да какав одлучан одговор не би довео до дефинитивног разаза, а на шта се у Вашингтону и Британији гледа као на Путинову неодлучност, па још више провоцирају, све док Русију не дотерају дотле да мора да се суочи с једним избором, предаја или рат.
Кад руско руководство не би веровало да му је Запад неопходан, било би у стању да чврсто одговара на провокације, чиме би показало да и Русија има своје „црвене линије“. Руска чврстина би опаметила и Европу, натерала би је да схвати да јој опстанак зависи од равнотеже.
Комбинација Трамповог шиканирања и увиђања Европе да јој савезништво с агресивним Вашингтоном прети опстанку могла би довести до распада „савезништва“ Запада и НАТО-а. Али Путин не може да делује у том правцу јер живи у заблуди да је Запад Русији неопхоан.
Проамеричка пета колона ће уништити Русију
Да неоконзервативци знају шта је самоуздржавање, склонили би се мало у страну и пустили проамеричку пету колону – руске неолибералне економисте – да им сврши посао. Русија се „усрећила“ комунистичком привредом и,кад је пропала, становништво се нашло у небраном грожђу, цватућа Америка је пружила руку спаса… Било је лако.
Међутим, испаде да је рука спаса била рука грабежљивца. Грабежљивац је почео да отима руске ресурсе путем „приватизације“, а управу над реформисаном својином поверио проамеричким олигарсима. Руским економистима било је, по свој прилици, потпуно непознато како финансијски капитализам неолибералног обличја привреду лишава њене основе а уваљује је у дугове.
Штавише, и још горе, руским економистима је испран мозак и од онога што су знали, условило их се да размишљају на начин који служи империјализму Запада.
На пример, руски неолиберални економисти валуту своје државе излажу шпекулисању, манипулисању и дестабилизовању.Прилив капитала се употреби за повећавање вредности рубље, а онда се капитал извуче, чиме се вредност рубље смањи и изазове пораст инфлације, уз повећање цена увозне робе, што доводи до пада животног стандарда. Вашингтон у дестабилизовању влада увек користи овакав, манипулативни, метод.
Има још. Пошаст неолибералне економије захватила је и руску централну банку. И тамо су уверени да руски економски развој зависи од страних улагања. Ово погрешно уверење угрожава суверенитет Русије. Руска централна банка би могла да без проблема, повећавајући новчану масу у оптицају, финансира све домаће развојне економске делатности, али ето, испран мозак то не може да схвати. У руској централној банци верују да ће, ако финансирају унутрашњи развој, резултат бити инфлација и депресијација рубље. Дакле, руску централну банку за ручицу води америчка либерална економија, налажући јој да „вишак“ новца позајмљује у иностранству, е да би се Русија оптеретила страним дугом који захтева преусмеравање руских ресурса у камате Западу.
Мајкл Хадсон и ја смо Русима пре две године објаснили шта бива када Русија позајмљује од Запада, од САД на пример, где ти долари завршавају. Позајмљени долари одлазе у руске девизне фондове и зајмодавцу доносе камату. Руска централна банка онда ствара рубаљски еквивалент позајмљеним и „доконим“ доларима и тако финансира пројекат. И чему зајмити доларе? Једини могући разлог је да се САД омогући да путем доларског дуга контролишу доношење одлука у Русији. Другим речима, Русија се сама ставља на милост и немилост непријатеља:
Ето зашто – зато што руски естаблишмент погрешно верује да развој Русије зависи од „инклузије“ у Запад – Путин трпи понижења и провокације Запада. Потпуни изостанак одлучних одговора ће на крају довести до тога да руске власти изгубе подршку руских родољуба.
Путин улаже напоре у интегрисање Русије у економски систем Запада очекујући (неосновано) да ће истовремено задржати суверенитет Русије. А зашто? Зато што су га неки елементи домаће елите, више западњачке него руске, убедили да економски развој Русије зависи од њеног интегрисања у западну економију. Другим речима, пошто неолиберална економска елита контролише руску економску и финансијску политику, Путин сматра да мора да трпи провокације Запада, јер ће, ако се дрзне да одговори, морати да дигне руке од руског економског развоја.
Руски економисти су до те мере индоктрирани неолибералном економијом да нису у стању да виде да је неолибералштина уништила и саму америчку, некада високоразвијену, привреду.
Сад имају највећи јавни дуг, већи него што га је иједна земља икада имала. САД имају већи буџетски и трговински дефицит од иједне земље икада.САД имају стопу незапослености од 22%, што се сакрива тако што се у незапослене не убраја милионско радно способно становништво које је, обесхрабрено безуспешном потрагом за послом, на крају престало да га тражи, па се званично не убраја у незапослене. САД имају милионски пензионерски слој којем су укинуте камате на деценијска улагања, јер је Федералним резервама важније било да спасу „банке сувише велике да би се допустило да пропадну“, које су такве постале због дерегулације коју је наметнула неолиберална економија. Погрешно тумачећи „слободну трговину“ и „глобализам“, неолиберална економија је америчку производњу ипослове који захтевају стручност изместила у стране земље, где су плате ниже, што увећава профите власника, али на рачун посла и зарада радног слоја Американаца, којима су остављени послови у услужним делатностима са надницама као у земљама Трећег света.Стварни просечни приход Американаца стагнира деценијама. Федералне резерве су недавно објавиле извештај по коме је амерички народ тако сиромашан да их 41 одсто не може да прикупи 400 долара а да не прода неку имовину.
Млади Американци, кад стекну универзитетско образовање, постају дужнички робови. Тренутно, 44.200.000 Американаца са студентским кредитом дугује 1.048.000.000.000 долара – 1,48 билиона!…A Look at the Shocking Student Loan Debt Statistics for 2018
Званично, да би се подстакло образовање, свих 50 држава у саставу САД подржава универзитетско школство са минималном школарином. Када сам студирао на Џорџијском технолошком институту, прворазредној инжењерској школи, годишња школарина била је мање од 500 долара. Кредити су били непотребни, па их није ни било.
Шта се десило у међувремену* Финансијски капитализам је открио начин како да студентарију претвори у сужње, а универзитетска администрација се показала кооперативном. Школарина је расла и расла – и све је ишло на администрацију, чији су трошкови букнули на 75/% буџета универзитета, остављјући мрвице за професорске плате и помоћ студентима. Вазда послушни Конгрес је израдио и изгласао програм студентског кредитирања којим се америчка младеж утерује у енормни дуг ако хоће универзитетско образовање. А пошто је неолиберална економија већину добро плаћених послова изместила у иностранство, оно преосталих послића не допушта да се студентски дуг врати, нити плати стан, па огроман број Американаца од 24-25 година живи код родитеља. Речју, студентски дуг им ускраћује самосталан живот.
У Америци, задуженост становништва због неолибералне економије, свог тог силног задуживања, свеопште приватизације и бесловесне „дерегулације“, спречава сваки привредни раст, пошто становништво, јер вечито враћа дугове, нема личних прихода, нема новца чије би трошење живнуло привреду. У Америци, аутомобили, теренска возила и камиони се продају без цента учешћа, на седмогодишњи кредит – новим задуживањем – при чему, већ у тренутку куповине, кредитне обавезе премашују вредност возила.
Тако, читам у „Вол стрит журналу“, да зубар Мајк Мера годишње зарађује 225.000, а по основу студентског кредита дугује 1.060.945.42 долара.Сваког месеца враћа по 1.589.097 долара, што није довољно ни да покрије каматни дуг, а камоли да смањи главницу.Због тога је његово студирање стоматологије на Универзитету Јужне Калифорније сваким даном вредније за 130 долара, цирка 2.000.000 за две деценије.
Према томе, ако се неолиберална економија није показала успешном у самој Америци, зашто се очекује да ће донети добро Русији? Неолибералоидни економисти напросто раде за олигархе и њихове институције као што је „Голдман-Сакс“, које централна банка финансира како би привреда бар мало могла да функционише. Вашингтон ће пристати на инклузију Русије у западни систем када Путин пристане да је врати у Јељциново доба, када је западним финансијским институцијама било омогућено да имовину грабе, истовремено утерујући Русију у дугове.
Могао бих до сутра да вам причам о „џанк економији“, како је назва Мајкл Хадсон. Џанк неолиберална економија је разлог због кога Сједињене Америчке Државе пропадају, што ће се десити и са Русијом.
Џон Болтон и друга неокончад могу да одахну. Неолиберална економија, којој су се одали финансијери и руско руководство, па и сам Путин, уништиће Русију и без рата.
Претходно од истог аутора: Пол Крејг Робертс: Реч Америке не вреди пет пара
Препорука: Putin’s Peace Efforts Are Coming To Naught
Аутор: Пол Крејг Робертс
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Кранчбенг++ Линуксу
ИЗВОР: ЋИРИЛИЗОВАНО
———-
27.5.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић
