Напредњаци уништавају све сегменте пољопривреде: Србија остаје без футошког купуса

Нови Сад – Живан Коларов, пољопривредник из Футога, ових дана „разбија главу“ тражећи решење за једначину којег, изгледа, нема – који усев може да му донесе приход већи од 150.000 динара по хектару. Објашњава да после промене градских прописа и превођења готово четвртине атара Футога из пољопривредног у грађевинско земљиште толико износи порез по хектару.

Футожани који деле судбину Коларова незадовољни су јер је Градско веће Новог Сада донело одлуку којом се цена грађевинског земљишта, као основица за обрачун пореза, повећава на 5.072 динара. До сада се као основица за порез рачунала цена пољопривредног земљишта, која је била 41 динар по квадратном метру.

„Нисам једини у селу којем је порез повећан скоро 120 пута“, огорчен је наш саговорник.

„Пољопривредом се у неком облику бави око 80 одсто становника нашег села, тако да је оваквим променама угрожен велики број пољопривредника. Рачунао сам, ако гајим соју, која је последњих година најпрофитабилнији ратарски усев, и ако добијем одличан принос од три тоне по хектару, могу да њеном продајом добијем бруто зараду од око 120.000 динара по хектару. Чак и кад не рачунам трошкове семена, ђубрива, заштите и обраде земљишта, у минусу сам 30.000 динара по хектару. За 10 хектара дуг држави је већи од милион и по динара. Питам се ко то може да заради само од пољопривреде…“

Мирољуб Јанковић, његов комшија и један од оснивача и лидера Удружења „Футошки купус“, које окупља узгајиваче поврћа које је прославило ово село, указује на то како ове мере градских власти угрожавају и производњу купуса, првог поврћа у Србији, које је добило сертификат и заштиту географског порекла.

„Пре 300 година Футожани су порез плаћали баш у купусу, а сад нам градске одлуке не дозвољавају да гајимо поврће које нас је унело на географске карте“, не крије незадовољство Јанковић.

„Уложилио смо много труда, времена, а и пара у то да добијемо сертификат о географском пореклу. Око 5.000 хектара смо сертификовали за гајење купуса, а сада управо од тог земљишта „откидају“ 1.000 хектара. Питам се да ли је то прави начин да се помогне пољопривреди, посебно после онако тешке, сушне године иза нас…“

Јанковић такође наводи како су „купусаре“, односно њиве на којима се одвајкада гајио купус, већ угрожене нелегалном градњом деведесетих година.

„Имамо у атару доста земљишта лошије класе од овог на којем гајимо купус“, указује Јанковић.

„Питам се зашто оно није преведено у грађевинско. Покренули смо грађанску иницијативу којом тражимо од градских власти да промене ову, у најмању руку, нелогичну одлуку. Чак и да пожелимо да продамо њиве као грађевинске парцеле по цени коју је Град одредио као пореску основицу, купаца тешко да ће бити, јер је земљиште и даље без адекватне инфраструктуре.“

Без одговора

„Новости“ су Градској управи за финансије поставиле питања о повећању пореске основице, односно о превођењу пољопривредног земљишта у грађевинско. Одговоре до сада нисмо добили.

Новости.рс