Јесте ли икада чули за фреквентивни стандард савремене музике, односно норму за усклађивање тонова?
Ако нисте, реч је о 440 Херца које је 1939. прописао нацистички министар пропаганде Јозеф Гебелс као идеалну фреквенцију за широке масе
Моцарт и Верди базирали су своју музику на природној вибрацији, а подешавање на 432 херца је названо ‘Вердијевим подешавањем’. Сматра се да је фреквенција од 432 херца математички усклађени образац универзума
Истраживања показују да 432 херца вибрира у складу са космичком златном мером, односно бројем пи, обједињујући својства светла, времена, простора, материје, гравитације и магнетизма с биологијом, кодом ДНК и свешћу
Када наши атоми и ДНК почну да вибрирају у складу са спиралним обрасцем природе повећава се наш осећај повезаности с природом
Дакле, једно је јасно – зашто фреквенција није усклађена на 432 него на 440 херца питање је на које нема одговора

Наука показује да када се звучне фреквенције крећу кроз одређену материју, као што су вода, ваздух или песак, оне директно мењају вибрацију материје. Кукурзно брашно у воденом раствору реагује стварањем облика под утицајем високих вибрација.

Сви ми у себи имамо одређену вибрацијску фреквенцију, да и не спомињемо наше тело, чијих 70 одсто чини вода. Дакле, сигурно можемо да очекујемо да музичке фреквенције могу да мењају наше вибрацијско стање. Свако изражавање кроз звук, емоцију или мисао садржи специфичну фреквенцију која утиче на све око себе.Занимљиво, ако одете ван града, у природу, осећате се као препорођени, а нијансе боја, пој птица, крекет жаба, жубор воде имају смирујући ефекат на ум. Ти звуци се састоје од вибрационе фреквенције која се мери херцима. Сви ти природни звуци вибрирају на 432 херца, што је и природна фреквенција универзума.

Многе религије користе тонове на 432 херца у својим песмама, као на пример шамани у Амазони током церемонија исцељења. Чак је и тибетанска звучна чинија је намештена на 432 херца, као и многи други древни инструменти који су подешени на ову природну вибрацијску фреквенцију.

Замислите сада да је целокупно становништво Земље, и не знајући, ‘намештено’ на другачију, неприродну фреквенцију од 440 херца као што и јесте. Ако вибрирање у складу са универзумом може да понуди толико позитивних ствари, да ли би неслагање фреквенција нас и нашег извора могло да има једнако снажне негативне ефекте?

Би, али вратимо се на тренутак у време када смо се отуђили од вибрације Земље, универзума и свега што није вештачки. Године 1939. нацистички министар пропаганде Гебелс одредио је 440 херца као стандард за усклађивање тонова.

То је учињено зато да би људи мислили и осећали на одређени начин и да не би били затвореници одређеног стања свести. Зачудо, 1950. америчке власти су одредиле ИСО стандард према којему сва музичка опрема, као и музика на ТВ и радију мора бити емитована на 440 Хз.

По неким теоријама, Рокфелерова фондација започела је тај рат против човекове свести наметањем стандарда угађања тонова на 440 херца. (У САД-у таква фреквенција је предлагана још 1936. године.) Садашње усклађивање музике на 440 Хз није у хармонији ни на ком нивоу са космичким кретањем, ритмом или природном вибрацијом.

Моцарт и Верди базирали су своју музику на природној вибрацији, а подешавање на 432 херца је названо ‘Вердијевим подешавањем’. Сматра се да је фреквенција од 432 херца математички усклађени образац универзума. Истраживања показују да 432 херца вибрира у складу са космичком златном мером, односно бројем пи, обједињујући својства светла, времена, простора, материје, гравитације и магнетизма с биологијом, кодом ДНК и свешћу. Када наши атоми и ДНК почну да вибрирају у складу са спиралним обрасцем природе повећава се наш осећај повезаности с природом.

Дакле, једно је јасно – зашто фреквенција није усклађена на 432 него на 440 херца питање је на које нема одговора.

ИЗВОР: Курир.рс