Који су све разлози због којих у Скупштини не би смео да прође предлог закона о Војсци Србије и Безбедносно-информативној агенцији?
Председник Управног одбора Београдског центра за безбедносну политику (БЦБП) Мирослав Хаџић изјавио је да предлози измена и допуна закона о Војсци Србије и Безбедносно-информативној агенцији (БИА), о којима би парламент требало ускоро да расправља, имају за циљ јачање моћи ресорних министара и сужавање простора за њихову демократску контролу.
„Када погледате та решења, она иду на то да увећају овлашћења министара полиције и одбране и директора БИА, да повећају њихова дискрециона овлашћења и тиме се ствара претпоставка за мешање министра у оперативно послове војске, полиције и службе безбедности“, рекао је Хаџић у интервјуу агенцији Бета.
Он је навео да Предлог измена закона о БИА даје неоправдано огромну моћ директору, који добија дискрециона права да одређује плате, али и ко ће бити примљен и отпуштен с посла.
Посебан проблем, према његовим речима, јесте то што су ти закони стигли у парламент по хитном поступку, без озбиљне и аргументоване јавне расправе.
Измене и допуне Закона о Војсци Србије ушле су у скупштинску процедуру у децембру, а измене и допуне Закон о БИА још у јесен 2017. године.
„Нису се много трудили да пруже ваљана образложења. Када је предлог измена закона о БИА стигао, наведено је да ако не буде усвојен по хитној процедури, БИА неће моћи да обавља свој посао, пропаде држава, а неколико месеци је већ прошло, а предлог закона је и даље у скупштини“, указао је Хаџић.
Он је истакао да истовремено са јачањем моћи министара тече поступак у коме владајућа партија и председник успостављају директну контролу над апаратима државне силе.
Хаџић је подсетио да је председник државе Александар Вучић био и шеф Бироа за координацију служби безбедности, „иако та функција шефа не постоји, али су га други или се он сам тако титулисао“.
„Видно је да Вучић на челне положаје у систему безбедности поставља себи најближе, зове их пријатељима, што отвара простор за додатну политизацију државног апарата, за притисак на њихове запослене да се натерају да се понашају по партијском моделу и да подржавају политику владајуће партије“, рекао је Хаџић.
Он је указао да то није само став БЦБП-а, већ да су на проблеме и могуће злоупотребе указали протести синдиката полиције и војске.
Према његовим речима, свиме овим се потхрањује тенденција за гомилањем опасне моћи на једном месту, односно њено сливање у руке појединца и малобројне групе политичара, а „право на употребу силе јесте опасна моћ“, сужава простор за демократску цивилну контролу.
„Губи се јавни надзор, а на делу је извођење ауторитаризма до његових опасних граница“, оценио је Хаџић.
Он је објаснио да је проблем у демократској контроли, односно то што у Србији постоји „фасадни систем“, што у теорији значи да се моћ налази изван система.
„Устав је предвидео међусобну контролу грана власти, међутим моћ не станује у тим институцијама, него је моћ око вође, и то није само данас случај. Моћ је изван система и сви органи власти служе да легитимизују и легализују одлуке донете изван тог система“, рекао је Хаџић.
У прилог тој оцени, навео је да је довољно погледати како функционишу скупштински одбори за контролу служби безбедности и одбрану и унутрашње послове.
„Ту се намеће партијска воља, нема озбиљне расправе, озбиљних анализа, где год је било могуће сужава се простор за демократску и цивилну контролу и јавни надзор, истакао је Хаџић.
Он је подсетио да је спречена озбиљна расправа о буџету у Народној скупштини и да јавност није довољно информисана из којих извора и за које сврхе је увећан буџет за сектор безбедности.
Укупни расходи буџета за 2018. годину су увећани за 57 милијарди, што значи да од тог увећања 39 одсто одлази на повећања за институције сектора безбедности.
Буџет БИА увећан је за 680 милиона, Министарства унутрашњих послова за девет и Министарства одбране за скоро 12 милијарди динара.
Према његовим речима, повећање буџета је „сложена игра“, јер се тиме шаље слика грађанима да се брине о безбедности „набавком новог и половног наоружања“, али се „упумпавањем новца“ утиче и на расположење унутар војске и полиције.
„Давање 10.000 динара припадницима војске, полиције и безбедносних служби је облик социјалне корупције, јер на тај начин хоће да се купи послушност или примири незадовољство унутар тих организација“, оценио је Хаџић у интервјуу.
Бета, инсајдер.нет
