Најављена изградња пруге аеродром „Никола Тесла“ – Нови Београд и реконструкција пруге Пожаревац – Мајданпек је првенствено усмерена ка потребама страних инвеститора који од државе очекују унапређење инфраструктуре, али ће од тога бар неку корист имати и грађани Србије, сматра стручна јавност.
Поставља се логично питање зашто се најава изградње пруге до аеродрома у Сурчину, односно реконструкција пруге Пожаревац – Мајданпек одвијају баш у овом тренутку када је „Никола Тесла“ пред концесијом француске компаније Винчи, а интензивно се тражи стратешки партнер за куповину РТБ Бор. Долази се до закључка да на тај начин поред свих других субвенција инвеститорима на овај начин држава обезбеђује и додатну која се плодоносно може одразити на остваривање њихових још већих профитних стопа. С друге стране држава од тога не добија скоро ништа, а грађани сувише мало.
Приватизациони саветник Бранко Павловић за Данас истиче да постоји могућност да је изградња пруге Аеродром „Никола Тесла“ – Нови Београд део концесионог уговора са којим јавност није упозната.
– Постоји могућност да је француски концесионар тражио од државе да изгради ту пругу. С обзиром да је аеродром сад под концесијом те да у наредних 25 година држава неће убирати профит из пословања тог предузећа потпуно је јасно и очигледно да неће имати никакву корист од изградње те пруге. Стога би тим послом требало да се бави концесионар а не држава – истиче наш саговорник. Он додаје да је проблематично и што се размишља о томе да та пруга буде изграђена кроз јавно-приватно партнерство.
– Инфраструктура попут железничке мора да буде у рукама државе. У случају да то не буде тако то ће бити супротстављено интересима грађана Србије. Може се допустити да приватни партнер буде оператор у железничком саобраћају, иако пракса показује да је и на том плану држава знатно успешнија, међутим, пруга у приватном власништву компаније која би је изградила би представљала погубно решење по јавни интерес.
Када је реч о реконструкцији пруге Пожаревац – Мајданпек, Павловић истиче да у случају да ће се том пругом одвијати и теретни саобраћај везан за рад РТБ Бор држава би морала да се пре продаје тог предузећа договори са новим власником да и сама има неку корист.
– Ако већ држава уложи средства у реконструкцију пруге која ће бити значајна за транспорт производа РТБ Бор, са новим власником би требало постићи договор који би подразумевао да на неки начин трошак који је држава имала буде урачунат током купопродајног аранжмана. Ако пак држава од тога не добије ништа већ само учини услугу купцу РТБ Бора, то ће свакако представљати велики промашај – сматра Павловић.
Професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић слаже се са констатацијом да се оба железничка пројекта одвијају зарад интереса страних инвеститора, али да то може да буде од користи и за грађане Србије.
– Сматрам да је одавно требало изградити пругу Аеродром „Никола Тесла“ – Нови Београд као и реконструкцију пруге Пожаревац – Мајданпек. У оба случаја путници ће имати корист од тога. Нарочито у Београду, јер не би више зависили од такси превоза до аеродрома и могли би веома брзо и лако да железницом стигну до њега. Што се каже, боље икад него никад и добро је што се бар сада ради на тим пројектима. Може се констатовати да је реч о добрим потезима надлежних. Иначе, уобичајено је да инвеститори траже од државе у коју желе да уложе да реши одређене инфраструктурне проблеме, да не желе сами да се баве са тиме и да у крајњем случају одлуче да не дођу у неку земљу ако те ствари нису решене – наводи наш саговорник.
Он додаје да би пругу Аеродром „Никола Тесла“ – Нови Београд требало да гради држава и да она буде у власништву града.
– На тај начин би град убирао неки динар од тог пројекта, односно од наплате карата. Свако друго решење би било погрешно и лоше за јавни интерес. Никако не би требало дозволити да нека приватна компанија изгради и управља том пругом. Јавно-приватно партнерство је веома добро решење и не треба га одбацивати, али ова констатација важи само за добро уређене и организоване државе каква Србија у овом тренутку није. У земљама попут наше јавно-приватно партнерство се своди на чињење пословних услуга приватном сектору, што је далеко од доброг и пожељног. Самим тим у конкретном случају изградње пруге до аеродрома, уколико би власничка структура била таква да је контролише приватни капитал, то би неизоставно довело до монопола. Ако већ у некој области мора да има монопола, ако се он не може избећи, онда је за грађане далеко боље да то буде јавни, а не приватни монопол коме је једини интерес да згрће што више новца – закључује Савић.
Данас.рс
