Црна Гора — полицијска држава у којој бесни мафијашки рат

Иако има најбројнију полицију, тужилаштво и судство у региону у односу на број становника, као и најплаћеније полицајце, Црна Гора ипак не успијева да се озбиљније ухвати у коштац са најтежим облицима криминала. Према подацима НВО „Институт Алтернатива“ и Регионалне мреже „Поинтпулс“, та држава је претходне године имала два пута више убистава на 100.000 становника него сусједна Србија.

Истовремено, према упоредним подацима, Црна Гора има 300 одсто више запослених у полицији, 200 одсто више запослених судија и 150 одсто више запослених тужилаца од европског просјека.

Колико је полицијски апарат у тој држави гломазан, сликовито говори податак да је Црна Гора према релевантним подацима за период од 2014. до 2016. година имала 796 полицајаца на 100.000 становника, док је европски стандард 211 полицајаца на 100.000 становника.

Такође, издвајања за полицију традиционално спадају међу највеће буџетске ставке, па се за МУП Црне Горе годишње издваја скоро 85 милиона евра, односно, сваки црногорски грађанин годишње издваја 136 евра за запослене у МУП-у, док, на примјер, онај у БиХ даје 63 евра.

Иако је црногорска полиција по свим стандардима једна од најбројнијих у Европи и свијету, број припадника у сектору безбједности се, према оцјенама аналитичара, није одразио на  безбједносну ситуацију која је нестабилна.

То потврђује и све суровији рат мафијашких кланова у Црној Гори, у чијим је обрачунима последњих година страдало готово 30 људи.

Статистика, такође, бележи да је и број тешких убистава у односу на број становника у Црној Гори практично дупло већи у односу на Србију, па је Црна Гора у последње три године на 100.000 становника имала 1,5, а Србија 0,73 убистава.

„Феномен претрпавања полицијских снага у Црној Гори своје коријене вуче са краја деведесетих година и од подјеле у Демократској партији социјалиста (ДПС), када је крило ДПС-а на челу са Ђукановићем јачало своје позиције кроз полицију“, каже за Спутњик портпарол Нове српске демократије Марко Ковачевић.

Од тог времена, истиче он, полиција у Црној Гори своју примарну улогу има превасходно у очувању режима на власти, а не у борби против криминала.

„Тако је дошло до повећања броја полицијских снага и формирања гломазног полицијског апарата, који је свикнут само на улогу обезбјеђивања опстанка на власти режима Мила Ђукановића док истински обрачуни са организованим криминалом изостају. И даље у полицијским снагама обитавају они који су у тим временима, с краја деведесетих, задужили актуелни режим и због тога изостаје систематизација која је неопходна. Умјесто ње имамо подвођење тог хаотичног стања под важеће норме. Са толико пукотина у систему, јасно је да организоване криминалне групе могу да раде шта им је воља, што је и евидентно у последњем периоду“, каже Ковачевић.

Истовремено, док организовани криминал цвјета, Специјални полицијски тим се искључиво бави политичким противницима режима и, како тврди наш саговорник, све своје капацитете усмјерава на Демократски фронт.

„Конструишу се кривична дјела којих нема и тако нас континуирано исцрпљују кроз монтиране судске процесе, што се директно одражава на резултате избора, а што смо имали прилике да видимо крајем маја у Подгорици и другим градовима. Такође, полиција се као батина режима јавила и приликом мирних и демократских протеста које је ДФ организовао 2015. године“, подсјећа Ковачевић.

Узимајући у обзир безбједносну ситуацију која је трагична, наш саговорник апелује да је прије свега хитно потребно извршити деполитизацију полиције у Црној Гори, јер је без тога немогуће очекивати озбиљније помаке у борби против тешких облика криминала.

„Неопходно је промјенити свијест да је задатак полиције чување актуелног режима на власти и у центар полицијског дјеловања поставити борбу против организованог криминала и сигурност грађана. Гломазни полицијски апарат треба ослободити од оних који су ’задужили режим‘ и истински га професионализовати. За тако нешто свакако има потенцијала, али нема политичке воље оних који су на власти“, закључује Ковачевић за Спутњик.

Небојша Поповић, Спутник