Београд-Постављање камена темељца за немачку фабрику ZF Friedrichshafen AG недалеко од Панчева била је јуче прилика да председник Србије Александар Вучић све подсети да се јавни дуг наше државе смањује и да Србија тренутно улази у ред најмање задужених земаља.
Јесте чињеница да се дуг смањује, пре само три године био је 74,7 одсто од БДП-а, крајем прошле године 61,5 одсто, а према последњем доступном податку априла ове године пао на је 58,6 одсто. Оно што није чињеница, међутим, јесте то да смо међу најмање задуженим – јер су рачунајући само земље у окружењу од нас мање задужени Румуни, Бугари, Македонци, али и БиХ и територија Косова. Македонци дугују више од 38 одсто од државног БДП-а, Румуни 35 одсто, БиХ 26, Бугарска 25,4, а Косово тек 16,6 одсто. Дуг Косова је, међутим, у сталном расту, односно за разлику од држава региона, што чланица ЕУ, али и оних које се припремају да то постану, једино на Косову дуг расте а не пада последњих година.
Први пут после пет година Србија може да се похвали дугом мањим од 60 одсто, што је по Мастрихтским критеријумима граница до које се задуженост толерише. Међутим, мастрихтска правила односе се на развијене земље, које свакако могу себи да приуште тај луксуз веће задужености. За земље у развоју – каква је Србија – граница прекомерне задужености је на 50 одсто од БДП-а. На њој нисмо били још од 2011, тако да смањење дуга на тренутних 58 одсто од БДП-а јесте помак, али не такав да би се требало опуштати. Јер од тога да „улазимо у ред најмање задужених“ Србију би много боље описало то да смо презадужени и и даље далеко од сигурне зоне.
Економиста и члан Фискалног савета Никола Алтипармаков каже за Данас да је евидентно да постоји тренд смањења јавног дуга.
„Били смо на више од 70 одсто БДП-а, успели смо да преокренемо и смањимо дуг на 60 одсто. Међутим, пракса за земље Источне Европе које нису такве тржишне способности као развијене земље Европе је да јавни дуг буде око 50 одсто БДП-а. То је уосталом код нас регулисано и законом“ – истиче Алтипармаков. Србија би зато, како каже, требало у наредних неколико година да поради на томе да јавни дуг смањи на тај ниво, да задуженост не буде већа од 50 одсто укупног БДП-а.
У последњих 18 година Србија је најзадуженија била 2000, када је јавни дуг био већи од 201 одсто БДП-а. Већ наредне године се преполовио и пао на 97,7 одсто, да би најмања задуженост наше државе била на крају 2008. (у тренутку пре избијања светске економске кризе) од свега 28,3 одсто. Јавни дуг наше државе након тога у свету константно расте, да би 2015. достигао чак 74,7 одсто, највише после 2001. године.
Грци најзадуженији, Естонци најмање
Тренд смањења јавног дуга последњих година види се и на просеку ЕУ, где је крајем прошле године задуженост, рачунајући све чланице Уније, била неких 81,6 одсто БДП-а. Према подацима Еуростата, крај 2017. са највећим јавним дугом дочекала је Грчка (178,6 одсто), потом Италија (131,8), Португал (125,7) и Белгија (103,1). Најмањи јавни дуг у ЕУ имала је Естонија, свега девет одсто БДП-а, Луксембург са 23 одсто и Бугарска са 25,4 одсто од укупног БДП-а државе.
Вучић: Јавни дуг ће пасти испод 50 одсто БДП-а
„Прву половину године Србија ће завршити са суфицитом у буџету и враћеним свим обавезама које има, трећу годину заредом, а крајем године јавни дуг биће испод 50 одсто бруто домаћег производа“, изјавио је јуче председник Србије Александар Вучић. Он је, на полагању камена темељца за немачку фабрику електричних и хибридних погона ЗФ Фридрихшафен, рекао да је посебно радостан због једне од највећих производних инвестиција, вредне 160 милиона евра, која ће запошљавати хиљаде људи.
„Браћо Немци, хвала што сте овде, добродошли сте, останите дуго и доводите још. Браћо Немци, остајте овде што дуже и долазите још више“, поручио је Вучић. Он је рекао да ће фабрика ЗФ Фридрихшафен запошљавати у Панчеву 620 производних радника плус административно и друго особље.
Вучић је навео да у немачким компанијама у Србији тренутно ради 47.508 радника и захвалио амбасадору те земље Акселу Дитману на свему што је урадио, јер је у време кад је дошао у Београд било око 23.000 запослених. ФоНет
Љ.Буквић, Данас.рс
