Ниска инфлација, фискални суфицит и каматне стопе на историјском минимуму, неспорно су добри трендови које Србија није имала дуги низ година и који доприносе очувању макроекономске стабилности.
Постоје и други импресивни показатељи, али само на први поглед, јер када се мало детаљније анализирају види се да нису баш толико добри – рекао је професор Милојко Арсић приликом данашњег представљања публикације Економског факултета „Квартални монитор“.
Он је објаснио да се то пре свега односи на податке о расту привредне активности од 4,6 одсто, што је најбољи резултат у Србији од почетка светска економске кризе и највећи раст у поређењу са земљама централне и југоисточне Европе. Међутим, када се мало „разгрну“, долази се до тога да је највећи део сектора имао раст по стопи од три до 3,5 одсто, што је и испод просека ЦИЕ. Наиме, висок раст је једнократни и последица је опоравка неколико сектора који су прошле године у првом кварталу имали лоше резултате, попут пољопривреде, електропривреде и грађевинарства, па су аутори ове публикације коначну процену раста до краја године задржали на нивоу до четири одсто, што је испод просека ЦИЕ.
– Неспорно лоше је даље повећање дефицита у размени са светом, а односи се на спољнотрговински дефицит и дефицит у текућем платном билансу. Иза тога се крије неки озбиљнији поремећај као што је ниска домаћа штедња у односу на инвестиције и растућа потрошња несразмерна расту бруто домаћег производа. Томе бих додао изостанак напредовања у структурним реформама и на унапређењу привредног амбијента – истакао је Арсић.
Он је упозорио да је, са изузетком Румуније и Летоније, у осталим земљама ЦИЕ домаћа тражња нижа од производње, у просеку за четири одсто.
– Постоји заблуда код неких домаћих економиста да је тражња покретач развоја. Међутим, то важи за велике економије које производе све што им треба, попут Америке, Јапана, Немачке, али код малих, отворених привреда главни покретачи развоја су инвестиције, с тим да би оне биле одрживе, морају да се финансирају из домаћих извора. Ниједна земља у свету није се развила у дугом року из страних инвестиција. Она могу да помогну у краћем периоду, али не могу да буду трајни извор, јер подразумевају и велики одлив новца кроз дивиденде и профит. Ми смо прошле године, на пример имали одлив по основу дивиденди од 0,9 милијарди евра, по основу камата 0,8 милијарди а реинвестирана добит износила је 1,2 милијарде – навео је Арсић.
Он је подсетио да и структура страних улагања, која су углавном усмерена у грађевинарство, трговину и финансијски сектор, не доприноси смањењу спољнотрговинског дефицита, који износи 9,8 одсто БДП-а, нити дефициту текућег биланса који је седам одсто БДП-а. При том, иако извоз расте, дошло је до успоравања тог тренда на 8,5 процента док се увоз убрзава по динамици од 12,5 одсто.
У оквиру представљања Кварталног монитора приказано је и истраживање професора Саше Ранђеловића о петогодишњем кретању сиве економије, која је на почетку посматраног периода, 2012. имала обим од око 30 одсто БДП, док је у наредне две године забележила осетан раст захваљујући високој толеранцији државе и честом отпису пореских дугова. Он је указао и да сива економија није подједнако заступљена у свим секторима привреде, па је тако захваљујући новим мерама готово потпуно заустављена у промету нафтних деривата, али је у области дувана дошло до експанзије подстакнуте растом акциза.
Нема смањења сиве економије
Коментаришући анкету коју је Налед спровео међу привредницима и предузетницима, чији је резултат перцепција да је сива економија смањена за чак 27 процената и да сада износи око 15,4 одсто БДП-а, професор Милојко Арсић тврди да то нема упориште у подацима. „Истраживања која се заснивају на перцепцији нису поуздана јер могу да буде под утицајем пропаганде. Ако се на телевизији и у медијима свакодневно говори о смањењу сиве економије и ако је свака критика непожељна, онда ће то да утиче и на оне који попуњавају анкету. Мало је вероватно и да би они искрено одговорили на питање колико пореза утаје, без обзира што је изјашњавање анонимно. Зато, да би се проценило право стање, морају да се сагледају и подаци који се односе на пореске приходе, пореске основице и стопе, јер ако је дошло до великог смањења сиве економије, то је морало да се препозна у билансима“, каже Арсић и додаје да раст пореских прихода потиче управо од повећања пореских основица и стопа, док се ниво сиве економије није променио.
Порез одолева и наградној игри
Наградна игра „Узми рачун и победи“ није напунила државну касу, како су то организатори очекивали, јер упркос томе што је више од два милиона људи учествовало у њој. Наиме, према речима Милојка Арсића, у првом кварталу забележен је пад наплате пореза на додату вредност а да при том није баш најјасније због чега се то догодило када је пореска основица увећана.
Пише: М. Н. Стевановић, Данас.рс
