Млади беже главом без обзира из Србије

Српски студенти радо иду у дијаспору, показали су одговори 11.013 високошколаца са државних и приватних факултета од којих трећина намерава да са дипломом оде у иностранство. Истраживање о миграцијама кабинета министарке без портфеља за демографију и популациону политику, у сарадњи са Министарством просвете и Републичким заводом за статистику, показало је да за такву одлуку, 90 одсто младих има подршку родитеља, а 70 одсто рачуна на помоћ рођака и пријатеља који живе у иностранству.

Алармантно је, каже министарка без портфеља Славица Ђукић Дејановић да је четвртина студената чврсто решена да оде и не би их задржала ниједна мера државе.

– Немачка је најпожељнија држава за живот и то за студенте свих профила сем за ИТ, који би најрадије каријеру наставили у САД – рекла је она.

Опустела села
Славица Ђукић Дејановић напоменула је да је један од задатака државе интензивирање сарадње са високостручном интелектуалном елитом.
Иванка Поповић је указала и на забрињавајући тренд унутрашњих миграција, напомињући да би руралне средине могле да се оживе ангажовањем високообразованих људи.

Министарка је навела да су на листи пожељних земаља за живот и Швајцарска, Аустрија и Норвешка.

– Када је реч о дужини боравка, 50 одсто њих не планира да се врати, 19 одсто би назад у домовину када обезбеде довољно новца за покретање бизниса, а 13,8 одсто када економска ситуација у Србији буде боља и стабилнија – рекла је она.

ЕУ празни Балкан
За Немачку као најбољу дестинацију за живот и рад осим српских студената, изјашњавају се и млади из Хрватске, Босне и Херцеговине и Црне Горе. Према последњим истраживањима, најмање два милиона грађана пореклом из БиХ живи у иностранству, а земљу и даље напуштају профили медицинске струке. Наставља се и одлив мозгова из Црне Горе, првенствено у Италију и Аустрију.

Највише њих је као предности живота у иностранству навело лакше долажење до посла у струци, боље плаћен посао у својој професији, висок животни стандард и веће могућности за напредовање у каријери.

Тренд из неколико претходних година који се наставља говори да су за одлазак најзаинтересованији они чија струка се тражи у иностранству, управо студенти информационо-комуникационих технологија и медицине, а мање они са факултетима друштвених наука.

Шоферска туга
Велика је инострана потражња за возачима, због чега је према незваничним проценама, Србију последњих неколико година напустило више од 5.000 професионалних возача. Већином су отишли у Словенију, Хрватску, Немачку и Холандију, а међу њима има и млађих кадрова који су завршили смер за професионалног возача.
Разлог су мале плате које су у Србији од 200 до 500 евра, а у иностранству се крећу од 1.500, па до 3.000 евра.

Студенти медицине, према прошлогодишњем истраживању Инфостуда , будућност виде у иностранству, што показује податак да су, само у 2015. и 2016. издата 2.004 Сертификата добре праксе за лекаре, потребни за запослење у иностранству. Зато се, како кажу, средњошколци највише прилично интересују за медицину и информационе технологије.

Упис на студије у Србији који је у току, показује исти тренд, а поред ова два факултета, велики број жели и на Факултет организационих наука који такође даје добре могућности за мастер студије у иностранству или запослење у ИТ области.

Ректорка: Борити се за сваког студента
Подаци су забрињавајући, а били би и драстичнији да су анкетирани млади који су завршили факултет, каже Иванка Поповић, новоизабрана ректорка Универзитета у Београду. Она сматра да факултете треба оснажити да буду атрактивнији за тржиште рада, као и да јачањем производње млади могу да буду мотивисани да не одлазе из земље.
– Морамо се борити за сваког од 270.000 студената, независно од тога да ли планирају да оду у иностранство или остану у земљи, и да новом стратегијом образовања до 2030. утврдимо смернице којима би утицали на неповољну статистику – казала је Поповић.

Студенти су се изјаснили и да би одустали од одласка када би им у Србији било обезбеђено да покрену бизнис, или ако би добили стимулативне или стамбене кредите, па подстицај за бољи научни рад.

Д. Декић – Вести