[audio:http://www.srbijadanas.net/wp-content/uploads/2012/11/Vamp.mp3]
Поноћ. Тишина. Само шум лишћа и жубор реке, као и лепет воденичког точка нарушавају ноћни мир. Јарко блиста пламен дебеле свеће, ритмично се окреће воденички жрвањ… Сељак који је довезао жито да меље полако пада у сан… Одједном се жрвањ сам од себе заустави, воденички точак замре, свећа се угаси и негде у даљини чује се отегнуто завијање вукова. Из густог мрака помаља се незграпна фигура замотана у крпе и пружа дуге кошчате руке ка мушкарцу који ништа ни не слути. Предосећајући улов чудовиште шири чељуст, оголивши огромне оштре очњаке… Сваког тренутка коштуњави прсти са дугим канџама зариће се у жртву… Сељак отвара очи! Он више није млад, али је очигледно много преко главе претурио и навикао да дочекује ноћне госте, зато се одважно бацио на крвопију! Али снаге су биле неједнаке… Монструм је оборио човека на под и са уживањем га ујео за врат. Утоливши глад, вампир се примирио, избрисао трагове крви са њушке и нестао у мраку. Истог тренутка поново је запламсала свећа, сам од себе је почео да се окреће жрвањ, зачуо се лепет воденичог точка, као да ништа није ни било. А ујутру су сељаци нашли непокретно тело воденичара без и једне капи крви.
То није препричавање новог филма страве и ужаса, већ догађај чијег се понављања панично плаше становици западне Србије. Са тезги буквално нестаје бели лук! Ради се о томе што се запуштена воденица на реци Рогачици у близини села Зарожје код Бајине Баште неочекивано срушила. Ова воденица је некада припадала познатом у тим крајевима вампиру Сави Савановићу, чије жртве су постајали они који су хтели да овде самељу своје жито. Сматрало се да Савановић и даље тамо борави, и сада, када се његово утичиште срушило, по округу су почеле да колају гласине да је вампир поново кренуо у лов.
Локални старешина Миодраг Вујетић је признао: Народ је уплашен, легенду о вампиру сви знају. Мисао да је сад он остао без крова над главом и тражи ново уточиште и вероватно нове жртве улива људима страх у кости. Ми се сви плашимо. Он је додао да је лако смејати се ако не живите овде, али од локалних становника нико не сумња у постојање вампира. Старешина је такође потврдио да је локални савет посаветовао свима да обесе изнад врата бели лук, чији мирис вампири не подносе, и да гледају да распеће буде у свакој соби.
Постојање вампира у западној Србији може се сматрати документарно потврђеним. Захваљујући педантности аустоугарских чиновника, вампирски злочини су били унети у протоколе.
Говори етнограф, доктор историје Весна Марјановић:
[audio:http://www.srbijadanas.net/wp-content/uploads/2012/11/Marjanovic.mp3]
Између осталог, први помени вампира нађени су не у Трансилванији, како се обично сматра, већ на територији савремене Србије и Хрватске. Између осталог податке о вампирима садржи и указ српског цара Стефана Душана из 1342. године, према којем је свештеницима било забрањено да учествују у ископавању и спаљивању лешева људи осумњичених за вампиризам. Тако је исправније сматрати да је домовина вампира Србија. И по речима Весне Марјановић, неки српски региони користе своје вампире за привлачење туриста, као туристички бренд. Последњи власници воденице у Зарожју су се плашили да не пробуде Саву Савановића, па је нису користили према намени – за млевење жита, али су добро зарађивали на туристима који су хтели да посете злослутно место. Последњи посетиоци били су туристи из Пољске, који су се тако одушевили да су изнели утиске на Интернету. Њихове приче је издало врло популарно пољско издање Wprost и провинцијални интернет-портал zycie.senior.pl. При томе последњи је илустровао чланак избором прича о крвопијама свих времена и народа, похваливши успут својства белог лука у растеривању вампира. Тако да је могуће да ће пољске туристичке агенције морати да организују вампирске туре по Србији. А ту су и Немци, за њима Французи и други грађани ЕУ. Кад нема граница вести се шире врло брзо! Посебно заплашујуће…
А шта ако се Сава Савановић заиста пробудио и лута, огладнео, у трагању за новим жртвама? Судећи по холивудским филмовима, ови монструми поседују надљудску снагу, умеју да лете, у ватри не горе, у води не тону! Батаљон специјалаца могу да разбију једним погледом, а може да их победи само неки Ван Хелсинг, наоружан бацачем граната са сребрном муницијом. Неће ли освајање новог туристичког правца да се претвори у дефицит белог лука и масовну сечу глога? Уз то неки чиновници, вежбајући толеранцију, склањају са видних места рспећа, којих се вампири, као што је познато, плаше! На срећу, у српској народној традицији постоји мноштво начина да се заштитите од вампира.
Говори Татјана Стојановић која је својевремено одбранила дипломски рад на ту тему:
[audio:http://www.srbijadanas.net/wp-content/uploads/2012/11/Stojanovic.mp3]
Тиме завршавамо причу о пробуђеном српском вампиру и новом туристичком правцу. Лепо спавајте, драги пријатељи! Само немојте да заборавите да ставите на прозор главицу белог лука. Злу не требало!
