Рушење велеиздајничке власти, владе и аутодеструктивног система је задатак свих Срба!

Готово свакодневно свеодичимо просипању гомиле тешких идиотизама које лансирају прорежимски центри дезинформација и црне пропаганде било да су оличени у блатоидима, РТС-у или Пинку. Најсмешније у вестима које производе те фабрике лажи, дезинформација, црне режимске пропаганде и обмане је када зарлаучу да опозиција хоће да руши Вучићеву власт. Замислите то, опозиција хоће да сруши власт! Још да нам идиоти објасне а шта је ту проблем? Рушење било које власти и владе је део политичке борбе у мање више свим земљама света и сасвим је законито и нормално. Нема ништа лоше нити противзаконито у томе што неко хоће да сруши власт и владу. Најнормалнија ствар. У Италији владе мењају малтене као гаће.

Само су у Србији захтеви за променом власти и велеиздајничког режима доживљавају као нешто ненормално и ако је веровати режимском пропагадном ђубрету противзаконито. У Србији не само да је потребно него чак штавише и пожељно променити не само комплетну власт на челу са владом већ је потребно тотално уништити аутодеструктивни систем који су бошљевици инсталирали у Србији после победе бољшевичке револуције 1946. године.

Народна пословица каже да и добру власт треба критиковати а камоли ону која је лоша. Власт која је после 5. октобра 2000. године инсталирана у Србији је све само не српска и народна.  То је била и остала власт под директном и комплетном контролом страних центара моћи веома често оних који делују из подземног света  где се преламају интереси глобалних корпорација, деструктивних секти и идеологија са интересима локалних башибозук безмозгаћа који се устоличавају на власт како би се те земље и народи лакше и ефикасније конторлисали и израбљивали.

Најбољи пример тога који данас имамо је долазак на власт велеиздајника Александра Вучића кога од ране младости контролишу центри моћи који су се распадом српске државе деведесетих година прошлог века одметнули од српске државе и постали плаћеници и слуге страних центара моћи било да се они налазе на западу или истоку. Александар Вучић је производ тих одметнутих центара моћи који су га у причу увели још као незавршеног студента права када су га преко Фонда за развој научног подмлатка послали у Велику Британију на усавршавање енглеског језика. Александра Вучића је у Велику Британију уствари послао један од тадашњих истакнутих комунистичких мислиоца Миладин Животић. Миладин Животић је за оне који не знају формирао Београдски интелектуални круг и водио је изразито антимилошевићевску политику. Тако је Александар Вучић као стипендиста Фонда за развој научног подмлатка стигао у Велику Британију и то уз велику помоћ једног од водећих комунистичких мислиоца тог времена.

Вучић је у Британију наводно отишао да усавршава енглески језик али он из тог времена нема ниједну рефренцу било какве школске установе да би могао да потврди да је тамо заиста радио на усавршавању енглеског језика. Његова биографија из тог времена пуна је лажи и небулоза где он сам тврди како је радио у Лондону у некој гвожђари која у време када је он био тамо уопште није постојала. На том месту и адреси у Лондону је у време његовог боравка у Британији постојала месара. Гвожђара је дошла много касније а Вучић је ухваћен у лажи јер га је неко инструисао да каже да је радио у тој тада непостојећој гвожђари. Вучић никада није ни објаснио како то он живи у Брајтону а ради у некаквој гвожђари у Лондону која је данас најмање сат ипо далеко од Брајтона и то јавним превозом. У време Вучићевог боравка у Британији из Брајтона до локације те гвожђаре у Лондону било је потребно више од два сата и то само у једном правцу што значи да је наш експерт сваки дан путовао најмање четири сата. Најобичнија будалаштина и лаж којој недостаје елементарна логика.

Реч је о најобичнијим лажима и прављену онога што се у жаргону обавештајног подземља зове легенда. Рупе у биграфији потребно је попунити али је у Вучићевом случају на томе радио аматер који је читав посао одрадио поприлично траљаво. Оно чиме су се млади стручњаци на усврашавању из тадашње СФРЈ бавили у иностранству биле су основе заната којима су учени. Тако је једна од ствари које су морали да науче било је како да оставе и узму инфромације са мртве јавке или онога што је познато као dead drop. Веома су често крали пошту из поштанских сандућића од српских имиграната којих је у то време био пун Лондон. Обука тих стручњака попут Вучића садржавала је и основе опсервације и праћења углавном истакнутих имиграната и њихових контаката.

Вучић је тада у Лондону по први пут отворено смео да ужива у мушкој љубави и по први пут је тада постао посетилац лондонских геј барова. Тврде неки добро упућени извори који су Вучића имали прилике да тада упознају током његовог боравка у Великој Британији. Стручњак је обрађивао друге али није схватао да је и сам био предмет одбраде. Како српске имиграције тако и британских обавештајних служби. Занимљиво би било да нам Александра Вучић саопшти да ли је из времена усавршавања у Великој Британији задржао неке пријатеље које је тада упознао у  геј баровима лондонског сохоа и да ли са њима и данас одржава присне контакте као у време његовог боравка у Великој Британији.

По повратку из Велике Британије Вучића одводе на С-Радио на Палама како би ту почели да му праве легенду и маску српског националисте где је он провео једно кратко време као преводилац и аутор једне емисије да би га потом као перспективан кадар одвели код Војислава Шешеља и учланили у Српски радикалну странку. Развој његове каријере је од тог времена мање више свима познат али да напоменемо пар битних ствари које нису опште познате у српској јавности. Једна од тих ствари је да је Вучић као тадашњи министар информисања у влади Мирка Марјановића одржаво блиске контакте са појединцима из самог врхог ОТПОР-а и да их је снадбевао информацијама из врха тадашњег Милошевићевог режима. Да би по паду Милошевића у време Тадићеве владе чак учествовао и у потрази за генералом Ратком Младићем коју су организовале две велике западне обавештајне службе.

Александар Вучић никада није био српски националиста јер није ни одрастао нити је васпитан у српском националном духу. Његова мајка је у време док је он одрастао била исткнути политичко друштвени радник тадашње комунистичке номенклатуре која је владала у земљи те и да је хтела Александра није могла да васпитава у српском националном духу већ га је васпитавала по тадашњој матрици југословенских комуниста. Улога коју је Александар Вучић играо у Српској радикалној странци била је само улога коју је он добро играо и ништа више  па стога не треба да чуди како је тако брзо од жестоког српског националисте и шовинисте постао испеглани европејац и глобалиста. Његовом тзв. политичком оцу мецена и заштита је дуго година био нико други до Добрица Чосић. Паметном доста.

Александар Вучића је производ одметнутих и криминализованих елемената пропале српске државе који од деведесетих година и то почетка деведесетих година прошлог века и почетка распада СФРЈ раде за онога ко више плати. И ту је сва суштина политичке каријере Александра Вучића. Он ради за онога ко више плати. То је главна и једина лекција коју је научио од Шешеља. Да воли паре више од свега.

Као изданак једног комплетног и тотално криминализованог аутодеструктивног система наставио је да ради оно чему је и учен а то је да уништава све око себе.  Тако је доласком на власт 2012. године у чему је обилно помогнут како финансијски тако и логистички од центара моћи из иностранства који су деловали преко агентурних мрежа које су у Србији развукли још почетком осамдесетих година прошлог века доспео до тога да је данас спреман да шипатрским терористичким бандама поклони и преда 18% посто српске државне територије за мачку у џаку коју треба да представљаљју некакве ЕУ интеграције за које нико не зна када ће се завршити и да ли ће се уопште икада завршити. Данас Вучић треба да створи другу шипатрску државу на Балкану и да потпише некакав споразум који би шиптарским терористима омогућио столицу у Уједињеним нацијама.

Као задњем изданку пропалог југословенсог бољшевичког система који је уништио српску нацију и државу њему је за задатак одређено баш то. Да српској држави зада финални удар и шиптарима омогући да избију на саме обронке Копаоника и тако да на читаву ствар која је почела послератном комунистичком забраном повратка протераним Србима и Црногорцима на просторе Косова и Метохије и Македоније а настављена формирањем аутомних покрајина и поклањањем Ибарског Колашина од стране Петра Стамболића шиптарима стави тачку и Србију врати у предвечерје Првог балканског рата. Тиме ефективно поништавајући све успехе до којих смо као народ и држава дошли уз огромне напоре после слома Отоманске и Аустроугарске империје и протеривања истих  са балканског полуострва.

Данас према народу чији је номинално председник данас делује по фашистичким матрицама и методама политичке борбе где страх у народу шире добро организоване криминалне банде и криминалци којима су чак подељене и значке службе државне безбедности иако се за њих зна а постоје и материјални докази да се на велико баве трговином наркотицима, оружјем и људима. Тако се данас Београдом и Србијом са значкама службе државве безбедности шетају осуђивани криминалци који су се бавили и баве се тешким облицима организованог криминала. Ти и такви људи данас уживају огромно поверење Александра Вучића.

Као задњем изданку и политичком протежеу југословенских комуниста Александру Вучићу је допала част да проба да закуца задњи ексер у мртвачки сандук у коме се налазе српска држава и народ. Како ствари данас стоје он је веома близу да успешно обави постављени задатак елимисања српске државе и народа као политичког, војног и економског фактора на Балкану како би водећу улогу на Балкану могли да преузму Хрвати и шиптари. Да ли ће Срби Вучићу то дозволити остаје да се види у наредним месецима. То ћемо сасвим сигурно знати у 2019. години.

Милинко Милинчић

Србија данас