Српски пчелари су забринути што је све мање меда у кошницама, а све више у рафовима и то по ниским ценама од свега 200 динара
Током зимских месеци многи купују мед да би појачали имунитет, али поред питања да ли је мед прави, пчелари кажу да се ваља запитати има ли у меду остатака од средстава за прскање биљака, које неки пољопривредници неконтролисано користе.
Пчелари из Шумадије кажу да ће ускоро морати да селе кошнице на веће надморске висине и у чистије крајеве, на Дивчибаре, Тару, Рудник.
Разлог је што у воћарским крајевима пољопривредници немилице прскају воће. Какво онда воће једемо, посебна је прича!
Пчелар Слободан Лазаревић из села Чумић крај Крагујевца, каже да је данас све мање пчела, а све више меда.
– Сада су села у време прскања воћа загађенија него што је центар града. Неконтролисана употреба средстава за прскање биљака угрожава пчеле као врсту. Њен имуни систем је толико ослабљен да не могу донети довољно хране ни за себе, а поготово вишкове за пчеларе. Неки воћари прскају своје воћњаке по три дана, не може да се дише. Неке сам молио да прскају ноћу, јер пчеле су потребне и мени и њима због опрашивања, ма потребне су за опстанак људске врсте, али залуд је. А онда ми пчелари лопатама скупљамо мртве пчеле – објашњава Лазаревић.
Он каже да због тога многи пчелари, који иначе имају квалитетан мед, не могу да га продају за извоз. Словенија, али и друге европске земље, детаљно прегледају мед који купују.
Када у њему нађу недозвољене супстанце, не пазаре. Тај мед заврши на пијацама, у кашикама које родитељи пружају својој деци у Србији, да би им појачали имунитет!
Пчелар Слободан Милетић каже да му унучићи мало када долазе на село због алергија на хербициде. Он каже да отрове не штеде ни воћари, али ни они који узгајају сунцокрет.
– Пољопривредници данас неће ни путеве у селу и до њива да косе, него их једноставну напрскају отровима. Како онда да имате здраве пчеле и мед? Неодговорни пољопривредници постали су претња пчеларима и пчелама. Због тога ћу ја своје пчеле селити у планине, нема друге – каже Милетић.
На питање како неко уопште да зна какав мед купује Милетић је био искрен – не можете знати.
– Немам ваљан савет, једино да познајете пчелара и да је он одговоран и поштен – додао је Милетић.
Пчелари из целе Србије годинама уназад упозоравају на неодговорно коришћење хемикалија у пољопривреди. Априла прошле године пчелару из Брзог Брода код Ниша уништене су све пчеле у десетак кошница. За помор пчела кривио је хемикалије којима се прска воће.
Јула 2015. године више од 3.000 кошница, у околини Кикинде, остало је без роја, због масовног помора пчела.
Пчелари су сумњали да је реч о тровању инсектицидима којим се запрашује сунцокретово семе. И пријепољски пчелари протестовали су те 2015. због масовног помора пчела, када је, због неконтролисаног прскања житарица, уништено око 400 кошница.
Поморавски пчелари побунили су се фебруара 2014. тврдећи да се нестручном применом хербицида, пестицида и инсектицида “немилосрдно трују пчеле”.
Српски пчелари су забринути што је све мање меда у кошницама, а све више у рафовима и то по ниским ценама од свега 200 динара.
Они тврде да килограм правог меда не може бити толико јефтин, те да је цена багремовог и ливадског меда око 800 динара, док је сунцокретов нешто јефтинији.
М.Раца, Телеграф.рс
фото: Телеграф.рс
