Ни државе ЕУ нису начисто да ли су постигле конкретан договор о мигрантским центрима, што можда објашњава и зашто се званичници балканских земаља још не оглашавају колико је за њих прихватљив споразум европских лидера од 29. јуна.
А није да их се не тиче, с обзиром на то да би на Балкану, пре свега у Србији и БиХ, могли бити концентрисани нови центри за нелегалне мигранте.
Директор Центра за заштиту и пружање помоћи тражиоцима азила Радош Ђуровић сматра да су чланице ЕУ решене да по сваку цену изместе проблем формирањем центара за прихват ван своје територије.
Према његовој процени, овим последњим договором цео Балкан остаје тампон зона и последња станица на путу избеглица ка ЕУ, док ће Србија за већину тих очајника постати последњи светионик наде у жељи да се докопају Запада.
Он сматра да мигранти неће одустати од тога, без обзира на то да ли ће као и до сада бити гурани натраг и одвраћани од уласка у ЕУ.
Балканска рута још постоји
– Србија и остале земље Западног Балкана остају тампон зона која успорава миграцију балканском рутом од Турске до ЕУ и може да ублажи и изненадне приливе у случају новог таласа људи, налик оном из 2015. године – анализира Ђуровић.
Лидери 28 чланица ЕУ су у петак, на самиту у Бриселу, постигли договор о миграцијама.
Тако је гласило оптимистично саопштење без навођења конкретних одлука, али се убрзо испоставило да је Италија, која је поред Грчке највише погођена миграцијом, запретила да ће блокирати договор ако европски партнери не преузму прецизне обавезе у погледу пријема миграната.
И Босна забрањена земља
Радош Ђуровић констатује да се мигранти сада знатно краће задржавају у Србији и да се већина оријентише ка БиХ, али да то не значи да је Србију заобишао талас миграција.
– Тамо иду пре свега зато што се суочавају са све оштријим третманом на мађарској и српско-хрватској граници и редовним илегалним депортацијама назад. Само је питање времена када ће и Босна, сама или уз подршку других држава попут Хрватске, покушати да заустави улазак људи и покушати да их врати у Србију – рекао је Ђуровић.
Враћање са границе
Ни мигрантска мајка Ангела Меркел није могла да одахне јер ју је код куће дочекала претња коалиционог партнера и лидера ЦСУ Хорста Зехофера да ће напустити владу ако канцеларка не прихвати контроле на граници и враћање неких избеглица с границе.
После дугих разговора договорено је да Зехофер остаје у влади, а да се на граници са Аустријом граде “транзитни центри”, одакле би се потражиоци азила враћали у земље где су претходно регистровани – ако те државе уопште прихвате тај модел. Све је са пуно “ако” и свака земља , поготово оне које се налазе на мигрантској рути, мора да буде спремна.
Радош Ђуровић се пита шта ће се десити уколико људи не буду могли, осим Хрватске и Мађарске, да прођу ни у Босну.
– Морамо да имамо сопствену политику и стратегију према овом глобалном феномену. Јер, судећи по порукама са самита, за миграцију нема друге заједничке политике осим њеног заустављања ван ЕУ или на самим њеним границама – закључује Ђуровић.
Орбан и Курц уједињени
Да су угрожени и национални интереси појединачних држава свесне су и Мађарска и Аустрија, чији лидери заступају тврде ставове у ЕУ по питању илегалне миграције .
Виктор Орбан и Себастијан Курц нису спремни да њихове земље подметну леђа да би политика отворених врата за мигранте Ангеле Меркел и даље формално била на снази, али са знатно мање људи који би били у прилици да дођу до Немачке.
Тако је Орбан поручио да је спреман за билатерални споразум са Немачком ако претходно Берлин постигне договор са Аустријом. Курц, чија је држава од 1. јула преузела преседавање ЕУ, поручује да “заштита европских граница мора бити највиши приоритет”.
Ј. Арсеновић – Вести
