Коалициона влада у Берлину суочена је са оптужбом да је грубо манипулисала са резултатима студије о осетљивом питању имовине, права на социјална давања, али и неправедне расподеле зарада науштрб средње класе и социјално најугроженијих.
Надлежна министарстава и синдикати оптужују најужи круг сарадника канцеларке Ангеле Меркел, и њу лично, да су „улепшали” студију Министарства рада о животној ситуацији у Немачкој – познатију као „Извештај о сиромаштву” – не би ли десет месеци пред парламентарне изборе створили утисак у јавности како за просечног Немца, статистички гледано, „теку мед и млеко”.
Министарство за социјална питања, штавише, оптужило је владу да „цензурише” истину о сиромаштву које се константно шири због недоречености законских регулатива.
Аферу су обелоданили водећи дневници „Зидојче цајтунг” и „Франкфуртер алгемајне цајтунг”, као и недељник „Шпигл”. Поређењем прелиминарне верзије Извештаја о сиромаштву, чији су изводи доступни у јавности од почетка јесени, са званичним „редигованим” извештајем који ће бити представљен у Бундестагу у децембру ове године, новинари су закључили да су формулације које су негативно описивале животну ситуацију угрожених слојева становништва измењене или – избрисане.
Владин кабинет издао је званично саопштење, по којем је овде реч „о уобичајеној корекцији министарских ставова или извештаја, ако се не поклапају са мишљењем владе”. Незванично, међутим, трага се за особом која је скренула пажњу медијима на „коректуре” у коначном извештају.
Званична студија о привредном и социјалном положају грађана носи службени назив „Животна ситуација у Немачкој – извештај Савезне владе о сиромаштву и богатству”. Спроводи се у четворогодишњем ритму, у складу са одредбама завршног документа Светског социјалног самита у Копенхагену 1995. године, чија је потписница и Немачка.
Стицајем околности, објављивање првог Извештаја о сиромаштву и богатству 2001, поклопило се са епохом привредног напретка, тако да су извештаји у 2005. и крајем 2008. указали на погоршање ситуације. Неповољни развој ситуације приписиван је „спољним факторима”. Није прикриван, с обзиром на то да је Бундестаг својевремено одредио да извештаји имају да се објављују на половини мандата актуелне владе. Међутим, у међувремену, четворогодишњи ритам је померен, што је била последица превремених избора 2005.
Обавеза о објављивању најновијег извештаја пала је у двоструко неповољном тренутку – у периоду када се економска криза све више одражава и на Немачку, као и уочи предизборне кампање за нови састав Бундестага. Влада у Берлину прибегла је, међутим, поменутим „корекцијама”.
У уводу је избрисан закључак „иметак је врло неправедно расподељен – имућни су све богатији, сиромашни све сиромашнији”, као и образложење уводне тезе, чија је ауторка била министарка рада Урсула фон дер Лајен.
„Док је раст дохотка у класи најбоље плаћених константно растао, у осталим класама су примања реално опадала… С једне стране, дошло је до такозваног прегруписавања радне снаге према потребама тржишта (рад по нижим надницама) или, у најмању руку, постојеће плате и наднице нису могле да прате инфлацију”, гласила је избрисана критика министарке, која је замењена другом формулацијом: „Прилагођавањем нивоа зараде структурним променама (систематизација) подстакнута је нова динамика запошљавања.”
Прећутано је, такође, да ниво зарада шестине свих запослених не дозвољава достојанствен живот. У првобитном извештају додатно је изнета забрињавајућа чињеница да четири милиона Немаца ради за бруто око седам евра на сат, што их позиционира испод статистичке границе сиромаштва. То је она граница када запослени не располаже приходима којима може да обезбеди редовну, разноврсну исхрану, грејање приватних просторија, одећу и обућу у обиму које немачки стандард прописује.
Маркус Грабка је у име Немачког института за привредна истраживања (ДИВ) изјавио да влада „гура главу у песак” пред чињеницом да десет одсто најимућнијих располаже са 53 одсто укупног иметка, док је сваки шести Немац по статистичкој дефиницији сиромашен, а сваки пети социјално угрожен.
