Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић на питање Инсајдера да ли ће подржати измене Закона у вези с изградњом малих хидроелектрана, каже да нема ништа против било чега што може да унапреди живот у здравијој животној средини.
„Да не буде забуна, пошто је у једном моменту била велика расправа око дозвола за изградњу МХЕ, Министарство грађевинарства је последње које даје дозволу, и то грађевинску, на основу тога што сви учесници у процесу дају сагласности и дозволе. Наше Министарство даје дозволу уколико је све у реду с претходним дозволама“, поручује Михајловић.
Како је министар заштите животне средине Горан Триван недавно рекао за Инсајдер, „неће се помирити с тим да се настави градња МХЕ у заштићеним подручјима“, због чега ће покренути иницијативу за измену Закона.
„Право је министра Тривана да мења одређене законе у ресору за који је задужен. Све што може да унапреди наш живот и да заиста живимо у здравијој животној средини, немам ништа против. Када бисте ме већ питали око МХЕ, за мене је много већи проблем што је од 800 локација, колико Србија има за МХЕ, ми нисмо искористи ни 50. То је велика штета“, рекла је Михајловић.
Инсајдер је писао о планирању изградње малих хидроелетрана „Паклештица“ на Старој планини и „Караула“ на Гочу, у заштићеним подручјима природе. Заједничко им је то што су обе студије о процени утицаја на животну средину оспорене, иако су пре тога надлежне институције за њих дале зелено светло.
Ове чињенице изазивају сумњу да аутори Студије пишу у корист инвеститора, наводећи да рад МХЕ неће имати негативног утицаја на природу иако нису урадили сва неопходна истраживања.
Важан податак је да Студију о процени утицаја на животну средину ради фирма коју ангажује инвеститор. Тако се десило да намерно или из незнања, аутор Студије о процени утицаја мини хидроелектране “Паклештица” није навео да у реци Височици на којој је планирана градња, живе две заштићене и једна строго заштићена врста.
На основу таквих података Министарство је прво студију одобрило, да би накнадно након нових сазнања сагласност повукло.
Испоставило се, бар за сада, да је реакција Министарства закаснела. Наиме, инвеститор је тужио Министарство због повлачења сагласности, а Управни суд пресудио у корист инвеститора.
Због сумњи да се студије о процени утицаја на природу израђују у корист инвеститора, а без спроведених адекватних истраживања, питали смо Министарство заштите животне да ли и како контролише квалитет студија о процени утицаја МХЕ на животну средину, као и како се бирају стручњаци који одлучују о давању сагласности на студије.
Одговоре још чекамо.
Инсајдер.нет
