НАРОД НИКО НЕ ПИТА: Почела кампања за интеграцију миграната у 7 српских градова

У седам градова са највећим бројем миграната – Суботици, Сремској Митровици, Шиду, Београду, Нишу, Врању и Прешеву, наредних недеља започеће локалне кампање подршке интеграцији мигрантског становништва у овим срединама.

Организације цивилног друштва из ових градова ће заједно са тамошњим локалним мрежама за подршку интеграцији избеглица организовати низ активности како би ублажили социјалну дистанцу између локалног и мигрантског становништва и указали на потребе и проблеме миграната који у овим градовима живе.

„Избеглице које су последњих година дошле са Блиског Истока, протресле су политичке системе свуда у Европи. Решење овог проблема нису ограде и враћање тих људи назад, јер нико на такав пут не креће без озбиљних и тешких разлога. Прави приступ је да заједно дођемо до решења које је прихватљиво и добро за све, за оне који су своје земље напустили и за нас који смо их у својим земљама дочекали“, рекао је Норберт Бекман Диркес, директор представништва Фондације „Конрад Аденауер“ за Србију и Црну Гору на састанку на ком су одабраним организацијама цивилног друштва из ових градова додељена средства да реализују кампању у својим срединама.

Локалне кампање које ће се наредних месеци водити део су међународног пројекта „Градимо заједно – мониторинг и јавно заступање у локалним заједницама“ које, уз подршку Европске уније, спроводе Фондација „Конрад Аденауер“, удружење „Атина“ и Македонско удружење правника.

Пројекат се реализује већ годину дана у Србији и у Македонији, у општинама са највећим бројем избеглица у обе земље (укупно 11 општина).

„Ми желимо да наше државе креирају услове да избеглице које то пожеле могу овде да остану и буду интегрисане у друштво. Радимо на томе да наши грађани разумеју потребе избеглица, да не пружају отпор идеји интеграције, да им кажемо да заједно можемо и треба да омогућимо да ови људи живе боље“, рекла је Александра Галоња, која руководи пројектом „Градимо заједно“.

Локалне кампање су усмерене на укључивање деце миграната у заједницу као и на заједничке активности локалног становништва и миграната, у циљу смањивања социјалне дистанце и упознавања.

У Суботици ће се организовати радионице са децом из основних школа из локалне средине и децом мигрантима; у Нишу ће се реализовати пројекат „Исти, али различити“ чији је циљ упознавање две културе; организације из Врања ће и родитеље и децу учити разумевању културних разлика; организација „Јефимија“ из Сремске Митровице спровешће кампању „Отворени хоризонти“; Црвени крст из Шида бавиће се питањем насиља у породици у мигрантској популацији; у Београду и Прешеву биће бројних активности чији је циљ превазилажење јаза између локалног и мигрантског становништва и боље упознавање.

У Македонији се овај пројекат спроводи у Скопљу, Ђевђелији и у Куманову где ће се наредних недеља водити кампање сензибилисања јавности на потребу укључивања миграната у друштвене токове.

Демографски сумрак Драгачева

Процене Републичког завода за статистику, говоре о поразној чињеници да општина Лучани губи око 400 становника годишње, што је око 2.000 људи мање за 5 година, односно чак 4.000 од пописа до пописа.

Годишње се у нашој општини роди од 125 до 150 беба, док умре око 400 становника. Само на негативној разлици рођених и умрлих, око 250 људи је мање годишње, док нас је по оптимистичном проценом, још минимум око 150 мање због већег одсељавања из општине, него досељавања. Ове цифре су у пракси још драматичније и неповољније, због све већег броја људи, првенствено младих који су отишли из општине у „бели Свет“ или у велике градове, а само су још фиктивно пријављени у Лучанима. По доступним подацима у 2014. години рођено је 151 деце, у 2015. години свега 127, а 2016. године укупно 136 деце. Број умрлих се у истом периоду кретао од 390 до 410 годишње.

По попису из 2011. године наша општина имала је 20894 становника. У исто време процене су биле да је број становника у општини Лучани у 2014. години био 2012, у 2015. години укупно 19625, а у 2016. свега 19255 становника. То значи, пратећи овакав негативан тренд, да је број становника наше општине у првој половини 2018. године око 18650, и то у најоптимистичнијој процени.

Број бирача уписаних у бирачки списак у марту 2014. био је 17705 у априлу 2016. било је 17235, а у марту 2017. било је 16941 бирача. Данас их је свега око 16600.

Где је излаз из овако суморних трендова , који карактеришу не само нашу општину, него и највећи део наша земље? Решење је конкретно у комбинованим и синхронизованим мерама које морају примењивати како локалне самоуправе, које обично располажу скромним средствима, али и снажном популационом политиком саме Државе Србије. У случају општине Лучани, одборничка група Двери већ годинама безуспешно тражи да се у популационој политици повећа износ накнада пропорционално за сваку следећу бебу у породици, као и да се обезбеде значајна средства за помоћ код вантелесне оплодње парова (ВТО) који не могу да имају децу.

Такође је предложена и „Породична Декларација“ са сетом мера и политиком којом би општина Лучани постала „заштитник и пријатељ породице“. Епилог је да је Општинско Веће усвојило Породичну Декларацију Двери, а да она на Скупштини општине Лучани није изгласана на бруку и срамоту већине одборника власти који је нису подржали. Такође сви амандмани Двери у вези повећања накнада за бебе и вантелесну оплодњу су од 2015. до 2018. године били одбијени од владајуће већине. Предлог одлуке о Вантелесној оплодњи (ВТО) који смо предали пре више месеци није ни разматран, како на Већу, тако ни на Скупштини.

Са друге стране од 2015. до 2018. године није било ни разумевања тренутне лучанске власти да се прихвате предлози и амандмани Двери да се одобре додатна средства за нове стипендије најталентованијим ученицима средњих школа и студентима државних факултета са подручја наше општине како би смо бар делимично зауставили одлив младих људи и стимулисали их за останак и будуће професионално усавршавање у нашој средини. Нема ни партнерских програма и мера општине Лучани у сарадњи са драгачевском привредом, пре свега из производног сектора, како би се заједничким снагама локална самоуправа и привреда заједно борили са проблемом незапослености и снажним миграцијама, посебно из Горњег Драгачева.

Већ сада су нам готово сва села испражњена и у „старосној зими“, а Гуча је последњих година доживела потпуни демографски, социјални и привредни слом. Срећом сами Лучани се још увек колико толико држе захваљујући успешном пословању „МБ Наменске“ и већине привредника из индустријске зоне у Дљину, али брине најава делимичне приватизације комплетне наменске индустрије у Србији и шта ће нам то донети у Лучанима у будућности, у погледу броја радних места и ефеката на општински Буџет.

Дужност Двери као породичног, народног и патриотског Покрета је да наставимо даљу борбу за програмске циљева, за које смо се залагали у мандату који је на истеку, како би смо бар нешто од ових побројаних негативних трендова ублажили и успорили, а мере у вези социјалне, економске, аграрне и популационе политике ће бити и окосница наше политике на предстојећим локалним изборима који су у Драгачеву све ближи.

ИЗВОР: kurir.rs, dveri.rs, Србин.инфо