Хипомагнеземија, односно недостатак магнезијума обично се манифестује грчевима или боловима у мишићима, али заправо може бити кривац за много стања које као лаици никада не бисмо повезали са ниским нивоом овог важног минерала.

Наиме, недостатак магнезијума може да узрокује анксиозност, сметње у правилном раду пробаве, проблеме са спавањем, несаницу, али и озбиљнија стања попут хипертензије и кардиоваскуларних болести, јер је овај минерал изузетно значајан за рад срца.

Осим тога, недостатак магнезијума може да буде окидач за оштећења бубрега и јетре, пероксинитритна оштећења која могу довести до главобоље, мигрене, мултипле склерозе, глаукома или Алцхајмерове болести, али и за недостатак храњивих материја у телу попут витамина К, витамина Б1,
калцијума и калијума.

Ту је и остеопороза, пропадање зуба, убрзано ширењегљивичних инфекција, пад имунитета, чак и импотенција – сва ова стања може да изазове недостатак магнезијума.

Недовољни унос магнезијума може да се манифестује и кроз синдром немирних ногу, погоршане ПМС симптоме, чак и поремећаје понашања и промене расположења.

Ако вам звучи нелогично да један минерал, односно његов недостатак, може овако снажно и штетно да утиче на људско здравље, имајте у виду да магнезијум учествује у више од 300 биохемијских функција у телу, од регулације срчаног ритма и метаболизма хормона, па све до функција неуротрансмитера и покретања свих мишића.

Сада вам је можда јасније због чега је магнезијум тако важан за здравље, али да ли сте знали зашто је недостатак магнезијума заправо веома честа појава, иако људи често нису ни свесни да пате од њега?

Постоји неколико могућих разлога:

– Смањена количина магнезијума у земљишту, који се преноси на усеве

– Болести система за варење, због којих црева не апсорбују магнезијум ни друге минерале у довољној количини

– Прекомерно коришћење лекова и антибиотика

Због великог броја функција у којима учествује, магнезијум се у телу константно троши, па га је неопходно свакодневно уносити и то у следећим дозама:

За бебе старости до 6 месеци: 30 мг
7-12 месеци: 75 мг
1-3 године: 80 мг
4-8 година: 130 мг
9-13 година: 240 мг
14-18 година: 410 мг за мушкарце и 360 мг за жене
19-30 година: 400 мг за мушкарце и 310 мг за жене

Одрасли од 31 годину и старији: 420 мг за мушкарце и 320 мг за жене

Труднице: 350-360 мг
Жене које доје: 310-320 мг

Сада када знате коју количину магнезијума треба да унесете, погледајте и списак намирница које су најбољи извори магнезијума у храни. Ту су и количине упоређене са дневним препорученим уносом за одраслу жену:

Спанаћ: 1 чаша скуваног спанаћа – 157 мг (49% дневних потреба)

Блитва: 1 чаша скуване блитве – 150 мг (47%)

Црни пасуљ: 1 чаша скуваног пасуља – 120 мг (37%)

Мунго пасуљ: 1 чаша – 97 мг (30%)

Бадем: 1/4 шољице – 97 мг (30%)

Коштуњави плодови: 1/4 шоље – 91 милиграма (28%)

Кромпир: 1 велики скувани кромпир – 85 мг (26%)

Семе бундеве: 1/4 чаше – 42 мг (13%)

Авокадо: 1 сирови плод – 39 мг (12%)

Банане: 1 комад – 37 мг (11%)

Броколи: 1 чаша – 32 мг (10%)

Прокељ: 1 чаша скуваног – 32 мг (10%)