Радници панчевачке Азотара и даље траже да држава као власник те фабрике минералних ђубрива уместо стечаја пронађе друго решење које би им омогућило да раде, а не да уз отпремнине буду упућени на тржиште рада, рекао је председник Самосталног синдиката Градиша Живановић.
Он је за агенцију Бета, пре почетка данашњег разговора представника синдиката и пословодства фабрике са министром рударства и енергетике Александром Антићем, рекао да нису одустали од захтева да фабрика настави да ради у пуном капацитету.
“Настављамо нашу борбу и какве ћемо мере предузети зависи од исхода данашњих разговора са Антићем”, рекао је Живановић.
Додао је да се “борба наставља упркос чињеници да су директор Србијагаса Душан Бајатовић и министар Антић рекли да фабрика мора у стечај” због презадужености.
Одлука о стечају донета је почетком јула упркос чињеници да је у јануару 2017. године у рад пуштен реконструисани погон за производњу минералног ђубрива КАН.
Антић: Циљ да стечајни поступак буде брз и ефикасан
Антић је јутрос рекао да ће разговарати са представницима синдиката и пословодством Азотаре “како би се пронашло најбоље решење за запослене”, а тема разговора, између осталог биће и социјални програм.
Антић је за Радио телевизију Србије (РТС) рекао да је циљ да стечајни поступак буде брз и ефикасан, а да се потом Азотара понуди за продају.
“Ми гајимо неку врсту емпатије према радницима и према читавој ситуацији са Азотаром, зато и желимо да разговарамо о добром социјалном програму, конзервацији производних капацитета, да после из стечаја понудимо Азотару на продају”, казао је Антић.
Он је навео да је Азотара дефакто у стечају од 2011. године, да су тада њени губици износили око 140 милиона, а да сада износе 200 милиона евра.
Азотара је, како је за Бету навело руководство фабрике, дужна око 202 милиона евра и то највише Србијагасу, око 90 одсто, три одсто су обавезе према буџету Србије, два одсто чине дугови према Електропривреди Србије (ЕПС) за струју, а само пет одсто су обавезе према комерцијалним повериоцима.
Финансијске обавезе према Србијагасу су велике јер се гас користи као сировина за производњу ђубрива.
Опозиционе странке указују да све околне земље имају фабрике ђубрива – Хрватска, Мађарска, Бугарска, Румунија, а да ће Србија ако Азотара оде у стечај зависити од увоза ђубрива.
Бета
Radim na remontu azotate u Kutini Republika Hrvatska. Informacina iz prve ruke glasi: ” remont uraditi na takav način da fabrika pokaže samo 5 dana da može funkcionisati. Za to vreme će je obići ” odabrani kupac” i ide na prodaju. Uslovi i sve ostalo je isto kao i u pančevačkoj azotari. Obe azotare će se prodati kome drugom ako ne korumpiranim političarima u obe republike, jedino će navodni kupac biti neki anonimus iz Azije ili eventualno Evrope. I da…….azotara u Kutini takođe troši gas u proizvodnji đubriva i zamislite isto kao i njena sestra u Pančevu najviše duguje dobavljačima istog. I da završim: poštovana gospodo Srbi i Hrvati vi ste dobri radnici ili bolje rečeno SLUGE svim drugima. Ali na žalost morate i priznati i činjenicu da ste jako loši GOSPODARI. I jednima i drugima bilo ko da vam da vlast ponašaćete se kao pijani milioneri. Vama treba samo batina i konjska oglavina sa sve žvalama u ustima za bolje i niste.
Navalite tajkuni! Naprednjaci rasprodaju narodnu imovinu, a preko 900 radnika salju na sirotinjku kuhinju. Dobro je sto imaju mladju decu i omladinu, jer njih mogu iseliti na Zapad kako bi odande pomagali svojima u Srbiji. Za to vreme mi cemo citati Malog kako EZ proglasava Srbiju kao zemlju sa najvecim ekonomskim napretkom u regionu. A ovi sto tvrde drugacije lazu kao grbave kamile.