ГРАЂАНИ се све мање задужују, они који су већ дужни све више касне у плаћању рата, а износ проблематичних кредита, из месеца у месец, расте.
Чак 66,7 милијарди динара грађани не могу да врате банкама код којих су се задужили. Највећи део, 30 одсто, односи се на отплату стамбених кредита, који имају високе износе месечних рата и дуге рокове отплате. Забрињава, међутим, чињеница, да их у стопу прате готовински зајмови, са 15 милијарди ненаплативих динара. Они, уједно, бележе и највишу стопу раста међу проблематичним кредитима.
За само три месеца, међу кеш кредитима уписано је нових 1,4 милијарде проблематичних динара, а међу стамбеним 600 милиона динара. Готовински зајмови, иначе, спадају у најскупље, са далеко краћим роком отплате од стамбених. Али су месечне рате код готовинских знатно ниже.
Расту проблеми у отплати и других позајмица: и по кредитним картицама, где проблематични зајмови сада износе готово пет милијарди динара, и по минусима по текућим рачунима, са достигнутих 3,5 милијарди ненаплативих динара.
Међутим, сви ненаплативи зајмови међу становништвом чине тек 10 одсто укупно одобрених кредита грађанима. Они пак и даље спадају у најуредније платише, с обзиром на то да се касни са отплатом тек 4,4 одсто укупног дуга. Иако овај проценат расте, неупоредив је са сектором привреде, где је кашњење у отплати премашило 17 одсто. По званичним подацима, проблематични кредити које привредници не могу да врате достигли су чак 236 милијарди динара. Незванични подаци још су алармантнији.
СКУПО
Према актуелној статистици, више од две трећине стално запослених грађана користе дозвољени минус без престанка.
У питању је, да подсетимо, убедљиво најскупљи вид задуживања, где на узетих 1.000 динара после годину дана враћамо бар 1.400 динара.
Новости