Шта са затрованим кукурузом?

Нови Сад — Надлежни у Министарству пољопривреде још нису потврдили ни демантовали затрованост кукуруза.

Не зна се ни шта ће се урадити са 70 одсто рода кукурза ако се потврди да је контаминиран.

Да нам је кукуруз затрован шушкало се када смо га скидали с њива, а сада је то јавно изрекло и предузеће за контролу квалитета „СГС Србија”. Наиме, директор тог предузећа Маринко Укропина изјавио је да је највећи део овогодишњег рода кукуруза у Србији, више од 70 одсто, контаминиран и у себи садржи отровне материје.

Он је казао да је у њиховим лабораторијама утврђено присуство афлатоксинима у кукурузу, најканцерогенијег познатог једињења које се може наћи у храни за људе и животиње. 

На главно питање шта ћемо да радимо са тим кукурузом и да ли постоји опасност да грађани преко хране или млека дођу у додир са отровним материјама које су канцерогене, још нико од надлежних није одговорио. 

Укропина је навео да део контаминираног кукуруза који испуњава услове квалитета за сточну храну може да се употреби у смешама за сточну храну, а преостали део може се усмерити на производњу биоетанола или скроба. 

Министарство пољопривреде, од којег се очекивало да каже да ли је заиста здрава остала тек трећина кукуруза са српских њива и шта је по том питању предузело, није се огласило тим поводом. Његови представници јуче су „Дневнику” рекли да припремају саопштење али га нису саставили до закључења тог броја. 

Иначе, у међувремену стигло је саопштење из Министарства пољопирвреде у коме се каже да “гранични фитосанитарни инспектори контролишу све пошиљке кукуруза из иностранства на присуство микотоксина и током ове године није било заражених афлатоксином”. 

У истом саопштењу пише и да “прописи налажу да сваки субјект у пословању са храном, који користи биљна хранива међу којима је и кукуруз, мора да има успостављен систем самоконтроле на присутво одређених параметара, међу којима је и афлатоксин”. 

Међутим, да има разлога за бригу, али не и за панику, за „Дневник” је изјавио директор удружења „Жита Србије” Вукосав Саковић. Уз објашњење да су неки од афлатоксина канцерогени, у случају да се дуже употребљавају у исхрани животиња и људи, он истиче да је ствар је у доброј контроли. Како каже, појава афлатоксина је овог пута регионална – било га је у Мађарској, Румунији и Бугарској, па ево и код нас. 

“То ће свакако изазвати проблеме, с једне стране у извозу, јер ће он бити мањи од очекиваног с обзиром на то да је контрола на афлатоксине уобичајена у спољнотрговинској размени. Озбиљнији је, међутим, проблем што се тај кукуруз троши код нас. Сада је најважније да заражени кукуруз не буде коришћен за сточну храну и да се тиме спречи негативан утицај афлатоксина на потрошаче. Осим сточне хране, треба контролисати и намирнице које се добијају од меса и млека”, упозорава Саковић, наводећи да су се, рецимо, овог пролећа појавили афлатоксини у млеку у Словенији, прошле године у млевеној паприци у Мађарској, а редовно се појављују у Кини, Индији.. 

Зараженост се мери у микрограмима по килограму и постоји толеранција, то јест зна се колико је дозвољено тих јединица у сточној храни. То није исто за све врсте стоке, па су, на пример, најотпорније козе и овце, а најопаснији је овај токсин код крава музара јер се лако преноси на млеко. Али, ако је његово присуство испод границе – то није опасност, наглашава Саковић, пише Дневник. 

“Ваља имати на уму да подататак о тих 75 одсто контаминираности даје једна контролна кућа која то гледа по броју узорака које је обавила, а не по степену заражености и прерачунавања на укупну количину кукуруза. Дефинитивно ће се појавити део кукуруза који ће морати да се уништи, тамо где зараженост буде таква где се ни мешањем са здравом робом не може оборити испод дозвољене количине, али велики део ће бити искоришћен јер мешањем с кукурузом који није заражен, са пшеницом, са сачмом, тај ће се проценат у сточној храни спустити на границе дозвољеног, а таква се храна користи” – указује наш саговорник. 

Он напомиње и да је кукуруз у силосима већ исконтролисан. Знало се и раније, вели, да постоји могућност контаминације па су сви проверавали чиме и каквим кукурузом располажу. Међутим, проблем је жуто зрно које је у кошевима јер оно неће бити контролисано док не стигне у неки од силоса. 

“Кукуруз који се троши на сеоском домаћинству и фармама није под стриктном контролом. Пољопривредници би требало да буду свесни последица јер, уколико не буду водили рачуна, могу негативно утицати на своје здравље и здравље оних који користе њихове производе. Иначе, већ постоји начин за смањење преноса токсина преко сточне хране на месо и млеко неким блокаторима, и то озбиљни произвођачи знају. Они додају те блокаторе у концентрате”, каже Саковић.

Открили нас Италијани

Прва упозорења на садржај афлатоксина у нашем кукурузу стигла су преко портала Европске уније РАСФФ (Рапид Алерт Сyстем фор Фоод анд Феед), који је 10. октобра објавио информацију о одбијању пошиљке српског кукуруза у Италији, наводе у фирми СГС.

Додају да је дужност те компаније, као социјално одговорне, да прикупљене податке презентује јавности с циљем да се предузму одговарајући кораци и заштити здравље људи, те да убудуће на време реагујемо.

Могло се реаговати раније
“Ова зараза се појавила још на њивама, то се накнадно утврдило, али да је неко од института или пољопривредних станица послао сигнал, на време се могло реаговати. Било је могуће раздвојити здраво од зраженог за време бербе и у току складиштења и тада би штета била мања” – каже Вукосав Саковић. 

Поменимо, код кукуруза ћемо имати род око 3,5 милиона тона, што је око 45 одсто мање него лане. Војислав Станковић из Привредне коморе Србије за Дневник каже да су пренете залихе значајне па ћемо у овој години имати више од два милиона тона те робе у извозу. 

“Уколико ти токсини нису опасни по здравље, и становништва и животоња, и уколико се не преносе на организам, не акумулирају се у месу и производима, овогодишњи род ће покрити и потребе домаћег тржишта и, с пренетим залихама, извоз”, поручује он. 

По Укропининим речима, контаминацију кукуруза изазвала је суша, а на основу испитаних узорака може се закључити да је свега 32 одсто овогодишњег рода безбедно за људску употребу. Он је рекао да су резултати испитивања, које је иначе спроведено на 375 узорака, проверавани и у другим лабораторијама у њиховој мрежи. 

“Податак има статистичку тежину и репрезент је стања целокупног рода кукуруза по питању контаминације афлатоксинима и указује на то да одговорним управљањем можемо заштитити најосетљивије категорије. Свакако, приоритетан је мониторинг свих ускладиштених количина” , навео је Укропина, додајући да се део контаминираног кукуруза који испуњава услове квалитета за сточну храну може употребити у смешама за сточну храну, а преостали део може се усмерити на производњу биоетанола или скроба. 

Иначе, СГС је водећа светска компанија за контролу, верификацију, испитивање и цертификацију. Признати су као глобални репер за квалитет и интегритет. Са више од 70.000 запослених, послују у виду мреже са преко 1.350 представништава и лабораторија широм света, пише на њиховом сајту.

Дневник