Како је недавно објавила Политика, позив за приватизацију ПКБ-а требало би да буде расписан до 15. августа 2018.
На продају ће бити понуђено 17.000 пољопривредног и око 7.000 хектара грађевинског земљишта које покривају објекти ПКБ, сточни фонд, објекти, фарме и механизација, а од продаје ће бити изузето оно што се води на државу, а то је 5.000 хектара обрадивог земљишта и неколико хиљада грађевинског земљишта које покривају насеља.
Шта је решење за ПКБ?
Потребно је избацити партије из ПКБ-а и ангажовати професионалан менаџмент који ће:
Успоставити мерила рада свих запослених
Пописати сву имовину (и на КиМ) и правилно је вредновати
Довести ПКБ барем у равномеран положај са осталим продавцима сировог млека
Смањити трошкове пословања ПКБ-а
Извести ПКБ на берзу (и тиме дати допринос оживљавању поприлично неактивне берзе)
Од прикупљених средстава по изласку на берзу део инвестирати даље у производњу
Уколико се утврди профитабилним један део средстава преусмерити у развој сопствених прерађивачких капацитета
Овакви модели реструктурирања већ постоје у свету и треба их применити. Само је потребна воља.
Треба имати у виду да ПКБ не послује добро. Закључно са крајем 2017. године дуг ПКБ-а износио је око 80 милиона евра.
Анализа сачињена на бази јавно објављених и неконсолидованих финансијских извештаја за период од 2009. до 2016. године, показује да је кумулативни губитак из пословања ПКБ-а за тај период преко 128 милиона евра.
ПКБ располаже са 28.520 хектара земљишта од чега је земљиште у државној својини – 5.050 ха (попис 31.12.2015). Синдикати тврде земљиште ПКБ-а вреди преко 600 милиона евра. Држава га процењује на око 300 милиона евра. Несуђени инвеститори (Миодраг Костић и Петар Матијевић) кажу да је превише и 150 милиона евра, колика је била цена на последњем неуспешном тендеру. Држава је последњи пут јавно рекла да неће ићи испод 90 милиона евра.
Међутим, сво земљиште ПКБ-а не вреди исто. Најатрактивније земљиште је неких 300 хектара око Пупиновог моста које може бити конвертовано у грађевинско земљиште. Ако за поређење узмемо цене које су остварене продајом земље Лидл-у (700.000 до 1.000.000 евра по хектару) долазимо до износа од минимално 210 милиона евра као вредност претходно поменутих 300 хектара. А држава би све да прода за 90 милиона евра. И да се неко угради у све то. Дакле, минимални губитак би био 120 МИЛИОНА ЕВРА!
Треба напоменути да ПКБ обухвата и пет зависних предузећа која послују у оквиру ПКБ-а и налазе се у Београду:
ПКБ Агроекономик – институт за научна истраживања у функцији пословања ПКБ-а
Еко-лаб доо – субјект који се бави управљањем квалитетом у ПКБ-у
Ветеринарска станица ПКБ доо
Пољопривредна авијација ПКБ доо
ПКБ Зелена енергија доо
Њихов резултат и имовина чине врло мали проценат у односу на резултат и имовину основног ПКБ-а.
Дуг ПКБ-а расте годинама, држава није у стању да реши проблем и наставља да трага за “магичним“ моделом приватизације.
(извор: достајебило.рс)