ПОДГОРИЦА – Присуство официра Војске Црне Горе на централној прослави обележавања годишњице највећег погрома Срба из Хрватске у војнопоицијској акцији Олуја, данас у Книну привукло је пажњу медија и друштвених мрежа.
Тако портал Ин4С пише да је прославу „увеличала” и Војска Црне Горе, која је послала свог официра да стоји под усташким барјаком „за дом спремни’.
У дану када се, како наводе, Србија и српски народ сећа погрома и страдања својих сународника, који су у највећем етничком чишћењу протерани са својих вековних огњишта у акцији „Олуји”, Хрватска тај исти датум слави као своју велику војну победу.
Снимак са хрватске националне телевизије, на коме се види војно лице са обележјима Црне Горе проширио се великом брзином и на друштвеним мрежама.
Танјуг
je… mu ker mater i milu duvandziji. – a tu cigamalu smo trebali davno Srbiji pripojiti.
sad se zna ustasa i kerina sugava je i ako je svakom svoje.
КРВАВА ОЛУЈА НЕ ДОНОСИ ПЕСМУ СЛАВУЈА
( Поводом обележавања Дана сећања , на све страдале и прогнане , у операцији
‘’Олуја ‘’ 4. августа 1995. године)
Овде се не чује песма славуја , само јаук и лелек крвавих олуја ,
из дуге колоне тракторских приколица , у њима босоноги ,
старци и деца , ридање избеглица , који ни мрава нису згазили ,
а крвници су им огњиште спалили, житнице , сена , штале ,
једним хицем са земље збрисали безброј српских породица ,
кидишу на Србе и још се хвале , ловом на недужне српске главе .
Ни једна олуја није нечујна , кровове скида , дрвеће чупа ,
ко мутна река када покуља , када захуче и кад заурла
и каменчић из речног муља заљуља , урличе као слонова сурла ,
а рата вулкан када прокуља , док копајући раке их рука не зажуља ,
док носи некуд та речна струја , колоне изгладнелих избеглица
из тракторских приколица , икону Светог Николе заштитника путника
још тиши шапат – Алилуја , молитву изганика …
Ко од утвара да их сачува , од авети прошлости , крвавих олуја …
Каква те крвава колевка заљуља , кад крвожедници су ти кућу спалили ,
бичевала те погледом стоглава гуја и Сунца залазећег траг лелујав ,
из огњишта твог сад коров буја , олуја у олуји телом проструја ,
знали су о томе и твоји преци , ‘’србосеком ‘’ очи кад вадише деци
и кад те августовско пржило Сунце , и кад живима чупаше срце .
Отргли су ти од сисе чедо , убијали на спавању жене и старце ,
приносећи жртвенику демонском , клали ко вукови недужне јагањце,
у освит самог зориног руја , маљем и секиром на Православце .
пререзани вратови и гркљани и порука јасна : – Чик , остани,
овде ни коров више не буја , где ветар крвљу капље
у тромеђама крвавих олуја …
И негде у даљини се залелуја дечија пелена , без дечијег плача ,
безгрешна дечија анђеоска лица из колоне тракторских приколица ,
сахранице их негде крај пута , под прво дрво , без парастоса и опела ,
где нема грлице , нема ни врапца , чак ни хука сова јастребача ,
Крвава Олујооооо !, Стоглава гујо у недрима Срба ,
које сте клали, силовали , имања им отимали, убијали
и прошли без осуда , уз шампањац прослављали прогон људи
и послали их или у јаму , или у Јасеновац или на пут за- никуда ,
у масовну гробницу , своју костоломницу погану крв предака
и таленат за убијање Срба , свака вам рука гиљотина ,
са ‘’ србосеком ‘’ чека за клање …, хиљаде мученика ….
Са земљом сравнили српске куће , убили старца и унуче ,
крвавим бујицама односили из гнезда птиће ,
полумртве, изгладнеле сенице и цариће ,
цепали им крштенице и умрлице …
Вратиће Божја Сила мером истом ,
кад двадесет хиљада муња запара небо чисто
и још десет пута толико , за сваког прогнаног и убијеног
и данас дан копља се ломе и узври сећање на те колоне ,
пелине горке , што расточе кожу и спрже очи ,
ко злостављање и прогон Срба , који кренуше из даљине ,
где их касапише те мрцине , сипајући на ожиљке и ране
соли и соне киселине , скривајући од Руке Правде ,
сав чемер прогнаних , крваве истине .
Зар жигосање и прогон Срба , злочини против човечности , без пресуда ?
човечанство превара и заблуда …
Србе сте због Србице и ћирилице , у кречане , логоре , гасне коморе ,
бодљикаве жице , зар геноцид над Србима цело столеће , да прође без оптужнице ?
Олуја крвожедних и покољ Срба , у масовне гробнице кад су их трпали ,
српске трагове затирали , колоне из којих су оца и сина ,
ћерке и мајке черечили , гранатирали на Петровачкој цести
и мохахињу у Христу сестри , каменовали до бесвести ….
Олујом на олују док избеглице из колоне смрти ћуте ,
а букаџије крваве пирове прослављају ,
клали су Србе као овце , прослављајући олује , бљеске и Јасеновце .,
смрскали им лобање , каменом ил коцем ,
убијали синове , сестриће , синовце , а осуђен за масакре није нико ,
ни што су ровокопачима земљу ископали ,
Србе под аутопут закопали и асфалтом их забетонирали …
Крвава олуја не доноси песму славуја , већ пререзане вратове
крваве руке до лаката џелата , нерођену децу из утроба мајки вадили ,
још од Јасеновца , од људи сапуне правили , у логорима смрти ,
у земљи месара , где се куну у фратра и не постојећу Госпу из Међугорја ,
превару столећа , научили да лажу и крваве трагове покажу ,
онима чија су имања преотели , над сузама туђим весели .
Над јауком мученика срећни …. Над јамама убијених – невешти …
Вуку им се крвави трагови , не плаше се ни Неба ,
одакле их 20 килограма људских очију ‘’ србосеком ‘’ извађеним ,
девојачких плавих очију , ископаних живим бићима ,
из котарице од врбовог прућа , небеске висине . сад им очне дупље ,
кад су и прецима убијали чеда , кад су Србиславу убили и птића ,
прослава злодела коштаће још скупље , кад открију се Вишњег сведочанства .
Величајући злочин против човечности , славећи Јасеновце и олује ,
гледају их извађене српске очи , ‘’ девојачке плаве очи за Анту Павелића ‘’,
које њихови преци ископаше , певајући химну смрти …
И сад их те очи гледају са Неба , јер олуја Неба крвожедне вреба ,
кукавице што голоруке касапише , да им се траг затре , да их нема више
и у њихове се куће уселише …
Крвава олуја не доноси песму славуја , иза колоне тракторских приколица ,
дечије ципелице и крст направљен од грања , у време бежања од Србоубица ,
неиспијена флашица млека , ветар од лелека ,
злочинци славе , своју прошлост дечијих убица , палаца стоглава гуја .
Не стиде се јама , ни Јасеновца , преноше мржњу на сина са оца ,
да Србима нађу новог гониоца ….
Српска крв , рујно им винце , док славе Павелиће и Степинце .
Нико не осуди монструме ‘’ србосека ‘’ што утробу вадише из живог детета ,
што клаше ко касапи песмомире , што се уз Јасеновце повампире ,
нудећи свету превару века , ‘’ крваву олују без лелека ‘’,
ко лажну госпу из Међугорја , прослављајући крваве пирове ,
стали су пред олтар самог демона , свога Господара Злотвора .
Куда прође ‘’ крвава олуја ‘’ ту замукне и песма славуја ….
Славица Јовановић новинар и књижевник
из књиге ‘’ Србислава Светогорска ‘’ 2018, године
((https://vidovdan.org/kultura/krvava-oluja-ne-donosi-pesmu-slavuja/))
Људске очи за Анту Павелића
Људске очи за Анту Павелића један је од страшних злочина усташке НДХ у другом светском рату.
Први је то поменуо у књизи Капут писац и ратни извештач са источног фронта Курцио Малапарте.
„Док је Поглавник говорио, примјетио сам на столу котарицу од врбовог прућа. Поклопац је био подигнут и видело се да је дупле пуна плодова са мора…некаквих острига,…онаквих какве се могу видети у посудама у излозима Дортним&Мајсон, на Пикадилију у Лондону… – То су остриге из Далмације ? – упитао сам Поглавника. Анте Павелић подиже поклопац и показајући ми…ту љигаву, слузаву масу острига, реће, смешећи се: – То је поклон мојих верних усташа ! Овде има двадесет килограма људских очију…”
Мало касније (1945.) је слично записао и словеначки писац и партизан Витомил Зупан, који је код Огулина 1945. водио партизанску засједу према усташама. Након успешне засједе код једне убијене усташе нашли су велику кесу, у њој је било 300-400 парова људских очију. У посебној кесици биле су издвојене и плаве очи. На кеси је било написано Плаве девојачке очи за Анту Павелића.