Иста продавница, исти производ, само различита земља и потпуно другачија цена, а скоро по правилу, у Србији увек виша, пише портал Каматица, која је упоређивала идентичне производе у Србији и Немачкој, где је просечна плата четири пута већа, а неки производи су три пута јефтинији него у Србији.
Та разлика се највише види у производима намењеним бебама и малој деци.
Упоређујући цене великих иностраних ланаца уочено је да су највеће разлике у ценама хране за бебе старије од четири месеца.
Док је код нас, у зависности од врсте хране, теглица коштала и до 219 динара, у Немачкој је храна тог истог произвођача 0,75 центи или у нашој валути 90 динара.
Дечије сокове у Немачкој маме плаћају у просеку 0,75 центи (90 динара), док су Србији на снижењу 149, а редовна цена је чак 179 динара.
Додатне потрепштине, попут пумпица, у нашим продавницама коштају 6.000 динара док је исти тај производ у Немачким радњама свега 29,95 евра.
Каматица наводи и пример робне куће која се бави продајом намештаја и ствари за домаћинство, где подне облоге за терасу или башту српског купца коштају 3.085 динара за метар квадратни, а немачког 19,99 евра по метру квадратном, или 2.399 динара.
“Јак увознички лоби, огромне марже и држава која ништа не ради, то су три основна разлога зашто су цене код нас, у истом ланцу продавница, веће него у богатијим земљама. Трговци су се овде само уклопили, виде да колику год цену ставе, све им пролази”, рекао је председник Националне организације потрошача Србије Горан Паповић за Каматицу.
Према проценама ове организације, трговачке марже крећу се од 40 па све до 140 процената и не постоји здрава конкуренција.
“Докле год имате некога из Привредне коморе Србије ко каже да трговци већ сада раде са ниским маржама и да долазак нових великих трговачких ланаца неће донети и ниже цене, шта уопште очекивати”, упитао је Паповић.
Просечна зарада у Србији је око 50.000 динара (416 евра), док је у Немачкој око 2.000 евра.
У разлици између те две цифре стаје и питање – како је могуће у земљи са нижим платама продавати скупље производе, него у државу у којој су плате веће и до четири пута?
“Економског оправдања нема, али цене се формирају слободно, код нас се користи максимална профитна стопа, а то је у реду и за државу, јер она тако узима већи ПДВ и пуни буџет”, навео је Петар Богосављевић из Покрета за заштиту потрошача Србије.
Он додаје да би удружења потрошача можда и могла нешто да поправе када би била уједињена, а нека од њих су, како каже, и парадржавне институције.
ФоНет
