Када од 1. јануара следеће године коначно на снагу ступе прописи о платама запослених у јавном сектору, по свему судећи неће доћи ни до значајних повећања нити до смањења.
Како Данас сазнаје у Министарству државне управе и локалне самоуправе, које заједно са Министарством финансија ради на овим законима, потцењене плате биће постепено повећаване док не достигну циљани ниво добијен множењем нове основице и коефицијената, док ће преплаћенима износ бити или замрзнут или ће спорије расти док не упадну у свој платни разред.
За сада је у припреми листа коефицијената за плате у јавном сектору за девет платних група подељених у 13 платних разреда према сложености посла, одговорности и потребној стручној спреми, а разговара се о томе и са синдикатима. Судећи према овим новим вредностима, као и према онима који се налазе у предлогу закона о платама државних службеника, коефицијенти ће бити нешто виши од досадашњих. Мада, без информације о висини основице, тешко је закључити да ли ће и колико бити повећање плата у јавном сектору.
Успостављање конзистентног и свеобухватног система плата је неопходно за повећање ефикасности у јавном сектору, како би висина зарада била везана за одговорност и сложеност посла, а не за то да ли је министар у том ресору довољно моћан да обезбеди већа примања. Како објашњава Милојко Арсић, професор на Економском факултету досадашњи систем плата није рађен плански већ у специјалним околностима кад се један ресор избори за привилегије.
– Поента је да се све зараде вреднују објективним критеријумима, али и да се уреде разна друга примања у јавном сектору која нигде нису евидентирана. Али, да би јавни сектор био ефикаснији мора да се среди и политика запошљавања и унапређења. Да се сузбије масовно запошљавање партијских активиста и да се омогући да људи који се стручно усавршавају, који обављају добро посао буду награђени и унапређени, а да они који нису довољно добри буду кажњени – објашњава Арсић додајући да ће бити потребно неколико година да се систем успостави јер се не може одједном некима повећати, а некима смањити плата.
Он указује и да би људи на најодговорнијим функцијама попут председника, премијера или министара морали да имају велике плате, јер имамо лицемерну ситуацију да људи на функцијама имају плате од 1.000 евра, а купују кола до 50.000 евра или куће много веће вредности.
Овом реформом која је најављивана још за почетак 2017, па 2018, а ево сад за 2019. годину, требало би првенствено да се обезбеди да укупан расход државе за плате не расте више од номиналног раста БДП-а, који се за ову али и наредне године процењује на око шест до седам одсто, објашњава Саша Ранђеловић, професор на Економском факултету у Београду.
– Друга ствар је да упоредива занимања имају исту основну плату, а да се у зависности од сложености обезбеди распон у кретању зарада. Сада има пуно различитих коефицијената и различитих основица, тако да је тешко упоредиво ко колику плату треба да има. Држава ће имати могућност да повећава плате за износ раста БДП-а, али може да бира да ли ће свима линеарно повећавати или ће некима којима мисли да треба, дати више, а некима мање – објашњава Ранђеловић.
Од 1. јануара сва радна места у новом систему
– Односи између вредности радних места који су се појавили у медијима сад постоје и они не осликавају реално стање у платама, већ су оне условљене стањем у буџету. Због неупоредивости, због неједнакости, па самим тим и због неједнаких зарада за упоредиве послове, Министарство ради на увођењу јединственог система коефицијената за цео јавни сектор и са новом Уредбом ћемо изаћи до краја септембра месеца како би од 1. јануара 2018. године сва радна места били уведена у нов систем. То не значи да ће наставнику или лекару тог момента бити увећане плате, већ значи да ће бити у систему који ће повећање, када се за то стекну услови, бити могуће, реално и правично – наводи се у одговору Министарства за државну управу и локалну самоуправу.
Нико не зна тачан број
У анализи система зарада у јавном сектору Фискални савет је побројао или боље рећи проценио, с обзиром да се чини да нико не зна тачан број, да у систему тренутно постоје 23 различите основице, преко 600 коефицијената и око 200 основа за њихово накнадно увећање. Само у секторима здравства, просвете, социјалне заштите, организације обавезног социјалног осигурања (ООСО) и културе је предвиђено више од 500 коефицијената, чија се вредност креће у распону од 5,6 до 30,4.
Пише: Милош Обрадовић, Данас.рс
E, moji medicinari, vi lečite pacijente i to dobro, treba da lečite i državne psihopate. ovako ste pali na najnižoj grani javora koji postoji u regionu. Vas laže (priča vam neistine) ΛV, a to narod ne vidi. Videće, kada svi odete u njihovom protektoratu EU, a njihove glasače neće imati ko da leči. Onda neće imati i ko da ih izglasava. Poštovani medicinari vi verujte ministru Lončaru i predsedniku, a da li se pitate za šest godina, njihove diktature, sem laži šta su vam dali, šipak. Danas vam povećavaju plate, sutra vam otimaju dela plate i tako redom, dok se ne steknu uslovi. A, koji jadni uslovi?