“Сада не може бити јасније зашто је Оливер Ивановић морао да оде…”

bilo jasno od pocetka; majstor vican umiranju ne voli pogled u lice zrtve, vreba trenutak kad moze napasti sa ledja, uradi svoj zadatak i nestane. — oni sto su to narucili i platii tesko da ce biti sudjeni za to. — svi znamo ko su i od kud su, navikli da ostavljaju za sobom stotine mrtvih, pa ih savest i nemiran san nece muciti. — nisu to oni sto jedva sastavljaju kraj sa krajem, niti oni koji su se borili za svoju zemlju, to je uzak krug onih koji imaju pare i interes da sve kako jeste tako i ostane. — kad se ,,zrtva,, i ubica, koji se kupao u krvi, grle i ljube tu nesto nije u redu. — oduvek se konj s konjom uparivao a necovek s necovekom.

ЗАМАХНИ КРИЛИМА СОКОЛЕ ШТО ПРЕСЕЛИ СЕ МЕЂУ БЕСМРТНИКЕ !!!

( Оливеру Ивановићу убијеном 16. јануара 2018. од руке крвника )

Еј , Косово зрно бисерово , Колевко и дрво јаворово !

Сваки дан је најтужнији дан , кад злотвори убију Србина ,

кад Светлогорја Србијанска гасе , да Православље вековно нам згасне ,

по спаљеним кућама стоку да напасе , да рафалном паљбом подигну таласе ,

да покосе децу , српско милогласје …

Ти Шиптари змије црноглаве и Теби су српски соколе дошли главе ,

убише те с леђа кукавице , да не видиш тиранину лице ,

а невешти пред светом се праве , касапини Срба што продају органе ,

белом свету шаљући сигнале , те подмуклице , змије и утваре .

Србин ти си и голуб глинени , крвопији и покретна мета ,

пију воду са наших извора , жању наша жита сваког лета,

да пресеку жиле куцавице , убијају рударе , жетеоце ,

војнике и српске полицајце , те хушкају Србина на Србе ,

уносећи немир и заблуде , да брат на брата подмукло удари ,

да би рекли :- Ето опет Срби подивљали , те се ено међусобно кољу ,

незарасле ране посипају сољу …

Што би онда други Србе клали , сами себе кад су поубијали ?!

Не верујте шиптарском отрову , међу божурима изниклом корову …

Зар да Шиптар буде на постољу , загосподари на Косово – пољу ,

не чините на вољу – .злотвору .

Побили би и недужне птице , што надлећу изнад Митровице .

Са сто маски крвопији лице , све су то звери и убице ,

сетите се крваве Бистрице и спаљене свете Грачанице ,

сетите се и погрома Срба , кад су Срби ишли којекуда ,

кад посташе Срби прогнаници , да не моле се светој Грачаници …

Ти замахни крилима соколе , Ти пркосом отерај злотворе …

За хиљаде година што стицаше преци , у аманет да оставили деци ,

ту осташе рушевине , костури , лелеци .

Читач са усана кад би прочитао , последње речи неизговорене,

упућене онима што у тамницама држе Србе заробљене ,

потврдиле би да ни слутио ниси у освит зоре ,

да ћеш пред кишом метака да поклекнеш ,

да Косово тече ти кроз крвоток и вене .

Дочекали их са хлебом и сољу , да на гиљотини боље Србе кољу ,

моторном тестером секли полицајце , убијали децу , пекли ко јагањце ,

протерали Србе са вековног прага ,

да им затру траг , да нестану бестрага .

Спалише манастира , гробља порушише ,

ко лешинари се на Србе обрушише ,

да нестанемо , да нас нема више ,

крвавим мастилом да се историја збрише,

над масовним гробницама ко печурке после кише ,

зверски , мучки , кукавички навалише …

Ломили крстове наших Светилишта , те гује у недрима што наша жита жању ,

а ти си се лавовски борио Србине , ал и твоја глава заврши на пању .

Ветар у леђа им нељуди , међаши ,

што све чине да постанемо беземљаши .

Ко понуди Косово на длану , нек не нада се изрод – опраштању ,

ко колевку да нуди душману , ко колевку да нуди нероткињи ,

српску децу што дарује бунару , на Косову дочеко утвару .

И песничким језиком и криком , не дај Србе мој соколе ником .

Зар верујеш црном тиранину , а не верујеш свом оцу и сину ,

брат на брата желе да удари , да иситне иверје да се запожари .

Сметају им звона Хиландара , то су звери , авет , бездушнице ,

искристалисане фотографије говоре , нож из леђа , зариће у лице .

Еј , Косово зрно бисерово , Колевко и дрво јаворово ,

мој поносу , перо пауново ,

твоје гусле без гудала јече , занемеће у ватри изгореће …

У загрљај послаше те смрти , Србина на Косову жеља им затрти ,

а ти Мучениче Косовски ућути , одбројани теби су последњи минути .

Да занеме звона манастирска , да се чује ридање и врисак ,

да свој печат ставе и отисак на сваком врату свих прекланих Срба ,

прогнаници с вековних огњишта , да Шиптарима крвожедним буду слуга .

Дуплим кључем од сувога злата манастирска закључајте врата ,

расковником отворићете свака , Иконостас од ведрих облака .

На раскршћу векова невреме , где се моћне надмећу олује ,

где се змије испреплету мржње , које руше корен , Православље ,

доле Шиптар а са Неба бомбе …

Србин Србину нека руку стегне , сем огњишта вековног , немаш више земље,

да не стижу заклетве и клетве ,

да нас не прокуне и предак и покољење …

Не треба нам више понижење , кад највише нас воле касапљене .

Зар верујеш змији сиктавици , живом човеку што очи вадише ,

на Бистрици децу покосише , од ‘’ жутих кућа ‘’ праве касапнице .

Оно што су Србима отели , однели им вулкански кратери ,

однеле им муње и олује , на кантару продају нам земљу ,

звери дивље нек поједу звери .

А ти Србине сада изабери …

Православног свог брата загрли , аветима видиш да се жури ,

прекрајају мапу, историју , зар њихови су Косовски божури ?

Пој славуја изнад Грачанице , пуцали су у Крст Православља ,

у човека што је на Распећу , протераше Србе с кућног прага ,

копајући јаму им све већу …

Не веруј гласу из Тиране , све су то медузе , пиране ,

што поклаше на хиљаде Срба , тад Косово кренуће – никуда .

Не верујте ни Тачију змији , што радује се Великој Албанији .

Свако ко је Православног рода , нек поштује свог брата ко Бога ,

нек одрекне се авети , изрода . На свог брата ударити неће ,

Светосављем ко је предодређен . Зна се коме сметају манастири ,

ко лавине на Србе покреће .

Ко свог брата за брата не призна , прегазила га окупаторска чизма .

Поклекнуће пред Усудом времена , пред њим клекне и брдо од стења .

Замахни крилима соколе , што пресели се међу бесмртнике ,

међ Косовске вечне мученике ,чак и кад су изгубљене битке ,

Православљем засијаћеш горе ,ту где луче страдалника горе .

Ти не рече што си хтео рећи , ни злослуте не може избећи ,

вековима још ће реке тећи , али Срби памтиће ти речи.

У Цркви су кад се моле Богу , на извору кад иду по воду .

Еј , Косово српско Извориште , родна грудо , вечна кућо , вековно огњиште !

Оливере , маслинова грано , симболу мира – недочеканог !

Нек ти је лака Србијанска земља , Новомучениче Српски Соколе !

Славица Јовановић новинар и књижевник

На Богојављење 2018 . године

((http://www.vidovdan.org/2018/01/20/zamahni-krilima-sokole-sto-preseli-se-medju-besmrtnike ))