ЗАКОН о субвенцијама, овакав, какав је предложен, и требало би да буде усвојен, како оцењују пољопривредници у Србији, примарне пољопривредне произвођаче неће „оспособити“ за опстанак када се отворе границе Србије за пољопривредне производе из Европске уније.

Предлог закона, како објашава Војислав Малешев, председник Клуба 100 п плус, који окупља најзначајније пољопривредне произвођаче из целе Србије, не нуди предвидивост.

– Како да се носимо са конкуренцијом из ЕУ, када они за 10 година унапред знају какву помоћ од државе могу да очекују, које културе ће бити подстицане, и на који начин ће подстицаји бити дељени – огорчен је Малешев. – Онога чему смо се надали, те особине предвидљивости, једноставно, нема. Њиме, наиме, није конкретно одређена висина субвенција, није одређена висина пољопривредног буџета, а ни врста подстицаја које можемо да очекујемо. Све то, остављено је министру да одлучује, од случаја до случаја.

ПОСЛАНИЧКИ КЛУБОВИ УЗ СУГЕСТИЈЕ, које смо доставили Министарству пољопривреде, обратили смо се и свим посланичким клубовима у Скупштини Србије – каже Киш. – Сви су они помињали да им је аграр на првом месту, па сада, имају прилику да нам помогну, и да утичу на одредбе закона, када он уђе у скупштинску процедуру.

Самим тим, додаје Малешев, доношење закона суштински не мења ситуацију у пољопривреди.

– Да би могли да кренемо како треба, морамо да добијемо квалитетне билансе стања, билансе проиводње и билансе потреба – наводи Малешев. – Уз то, мора да се уради рејонизација у пољопривреди, да би се знало, која производња се подстиче у ком крају Србије. Једноставно, не треба да „измишљамо топлу воду“, већ треба да применимо оно што се примењује у ЕУ. Ми, озбиљни пољопривредници, не бојимо се конкуренције, али, тражмо од државе да нам да исту „стартну позицију“ какву имају наши колеге у ЕУ. Наша производња није ни мања ни лошија од фармера из ЕУ, али, једноставно, иза њих држава чврсто стоји.

Мирослав Киш, лидер Асоцијације пољопривредника, наводи како је, после јавне расправе, већ усвојено неколико предлога пољопривредника.

– Имамо листу од 15 тачака, у којима смо навели где би требало закон да се коригује – каже Киш. – Наравно, већина се односи на предвидивост, али и на ограничење висине субвенција, како по броју хектара или грла, тако и по самој количини новца који може да се исплати поједином кориснику субвенције.