„Отаџбина“: „Етничко разграничење“ које Александар Вучић предлаже само је друго име за стварање Велике Албаније

Током 1999. и 2000. године, на Косову и Метохији је више од 700 насеља, што села што градова, остало без Срба. Овако жестоко етничко чишћење Срби нису доживели ни у време сеобе под Чарнојевићем. Уместо да одлазак 200.000 Срба буде кључни аргумент у преговорима између Београда и Приштине, Александар Вучић је то прихватио као сасвим регуларну чињеницу.

По њему, етничко чишћење Срба је сасвим дозвољено ако Албанци желе да освоје територију и на њој формирају своју државу. Из тог разлога, за шест година своје владавине никада није поменуо повратак 200 хиљада прогнаних Срба. Примера ради, колико смо само пута од њега чули да у Штимљу нема Срба и да нико не жели да иде да живи у Штимљу? Свесно је избегао да каже истину да је до 1999. године у Штимљу било више од 200 српских кућа. А постојала је и душевна болница, у којој су запослени претежно били Срби.

Етничко разграничење између Срба и Албанаца, које протежира председник Србије, само је друго име за стварање Велике Албаније. Највећу препреку стварању Велике Албаније представља Резолуција 1244 и Устав Републике Србије. Председник Србије показује се као највећи албански лобиста, јер Резолуцију 1244 оспорава, а сопствени Устав, на којем је положио заклетву, гази.

Објављивањем намере да ће етнички да се разграничи са Албанцима у српским крајевима јужно од реке Ибар, просто је завладало безнађе. Скоро 80.000 Срба спрема се да напусти вековна огњишта. Власт провоцира „Олују“ Срба – ону тиху, али зато ефикасну, јер нико од Срба не жели да живи у Великој Албанији.

У историји Срби су у сеобама одлазили са Косова због Турака, Немаца, терориста УЧК. Данас је ова сеоба Срба у режији председника Србије. Ова сеоба Срба биће и последња, јер више неће имати ко да оде.

Још у понедељак је Александар Вучић на конференцији за штампу најавио да ниједно решење за Косово неће да направи без договора са Србима из јужне српске покрајине. Међутим, већ у среду је председник Србије у турској кланици у Шиду (гле, која симболика!) промовисао идеју о разграничењу са Албанцима, односно стварање Велике Албаније. Шта се то десило за та два дана, остаје да се нагађа.

У више наврата до сада је Хашим Тачи претио да ће „многе у Београду да заболи глава због нових чињеница у истрази око убиства Оливера Ивановића“, па је то можда разлог. Или је, пак, у питању озбиљно упозорење од оних који су Вучића довели на власт, па сада траже да испуни обећано и преда Косово. Или је можда нешто сасвим треће.

За Вучића није важно да ли је Србија или Албанија, важно је да је Велика

Председник Србије каже да је он „одувек био за идеју разграничења са Албанцима“. Мало морген! Да је он јавно презентовао таква схватања, никада га Слободан Милошевић не би поставио за министра у својој влади. Колико се сећамо, а то је било не тако давно, он је промовисао идеју Велике Србије са чувеним границама Карловац-Карлобаг-Огулин-Вировитица. Данас реализује са својим коалиционим партнерима Тачијем и Харадинајем стварање Велике Албаније. За њега није важно да ли је Србија или Албанија, важно је да је Велика.

Задњих годину дана председник замајава грађане Србије такозваним „унутрашњим дијалогом о Косову и Метохији“. За то време, он интензивно води преговоре с Хашимом Тачијем на различитим местима, од Њујорка до Париза. Претпоставка је да је посредник у преговорима син Џорџа Сороша, Алекс, имајући у виду његове честе сусрете са обојицом.

У исто време, нашим пријатељима у Москви на онако сервилан начин говори да „он води преговоре да би купио време“ и тражи свесрдну помоћ Русије у одбрани Резолуције 1244 и очувања интегритета и суверенитета Србије. Зато и портпарол министарства спољних послова Русије Марија Захарова каже да је Русија много тога уложила у Резолуцију 1244.

Поставља се питање шта треба да значи одлазак Александра Вучића 15. септембра у Москву – стога што је довео у заблуду наше пријатеље јер, пре него што је изнео идеју о разграничењу са Албанцима, пристојно би било да се о томе консултовао и договорио с руским председником. Уосталом, у мају месецу, на конференцији за штампу председник Руске Федерације изјавио је да се нада да ће решење за Косово бити у складу са Резолуцијом 1244, што Александар Вучић није демантовао. Не могу се тако обмањивати пријатељи. А можда Александар Вучић жели да убеди руског председника да је у интересу Руске Федерације да прво Косово, а онда и Србија уђу у НАТО?

Став Руске Ферерације који је изнела Марија Захарова у Београду је категоричан: „Решење статуса Косова мора да буде у складу са Резолуцијом 1244 и Уставом Републике Србије“. Ко каже да Руси не могу да буду већи Срби од Срба?

Да би оправдали предају Косова и Метохије, бројни режимски медији просто се утркују у лажима и преварама да је то „у интересу Србије и Срба“. Директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић наглашава да ће у тој Великој Албанији „Срби имати бољи материјални положај“. Соња Лихт изјављује да „ако се одрекнемо Косова, из Србије више неће одлазити Срби, јер ће наступити економско благостање“. Марко Чадеж, председник Привредне коморе Србије, каже да „у случају замрзнутог кофликта Србија губи сто милијарди евра“. Какве глупости! Ради истине, по руским изворима, само вредност рудног богаства Косова и Метохије се креће између четири и пет хиљада милијарди евра.

У подршци идеји разграничења, припадници режима Александра Вучића број Албанаца повећавају, а број Срба смањују. Никола Селаковић каже да их има милион и 950 хиљада, а Александар Вучић 1,5 милиона. На последњим парламентарним изборима на Косову број изашлих Албанаца је био 420 хиљада, по подацима „централне изборне комисије републике Косово“. За претпоставити је да се њихов број данас креће између 800 и 900 хиљада.

Додик верује да ће Србијаодрицањем од КиМ много лакше припојитиРС – тужно је што један део српског народа жели да гради сопствену срећу на несрећи другог дела

У подршци Александру Вучићу можда је најдаље отишао Милорад Додик, председник Републике Српске. Он каже да „ако би Србија задржала Косово у свом саставу, онда би Албанци чинили више од 30 одсто становништва и на основу тога могли би да имају место премијера или председника Републике“. По тим бројкама испада да Албанаца на Косову и Метохији има 2,5 милиона. Чак и да је то тачно, а није, по њему 70% Срба мора да се боји 30% Албанаца. У Босни и Херцеговини Срби чине само једну четвртину становништа у односу на Муслимане и Хрвате.

Биће да су Срби у Босни много квалитетнији Срби, пошто могу да се изборе са овим бројем Бошњака и Хрвата, а ови у Србији су мање квалитетни па пред Албанцима треба да се повлаче.

Уопште, у добром делу власти Републике Српске присутна је идеја да ће Србија, ако се одрекне КиМ, много ће лакше да припоји Републику Српску. Тужно је, али један део српског народа жели да гради сопствену срећу на несрећи другог дела српског народа. По међународном праву, Косово и Метохија је Србија, док Република Српска то још увек није. Зато је Косово и Метохију много лакше сачувати, него припојити Републику Српску.

Неодговорна и неозбиљна (можда боље рећи издајничка) политика Александра Вучића не треба никога да изненади. Због свог порекла, њега за Србију много тога не везује. Ни ослободилачки, ни балкански ратови, ни бројни устанци од Првог, Другог до Топличког.

Грађане Србије чуде политички ставови министра спољних послова Ивице Дачића. Сам каже да су његови пореклом из Сочанице са Косова и Метохије, који су пре 1912. године, због зулума од стране Арнаута, морали да напусте завичај. Он је за поделу Косова и Метохије, чиме награђује оне који вековима врше терор над Србима, а то су Албанци. Говори да Социјалистичка партија Србије није издајничка. Сигурно није била док је на њеном челу био неко други.

Косовска Митровица, 14.08.2018. године.

Информативна служба Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“

НСПМ