ЧЕКАЈУЋИ повољне кредите којима ћемо попуњавати буџет, пре свега позајмицу Руске Федерације, Светске банке, и других финансијских инвестиција, Србија се окренула еврообвезницама. Иако јефтиније од зајмова које бисмо сада могли да добијемо од комерцијалних банака, скупље су од дугорочних аранжмана. Ако је судити по тек усвојеној Фискалној стратегији, Србија ће се и даље финансирати пре свега емитовањем хартија од вредности на међународном, али и домаћем тржишту.

Предлог буџета за следећу годину планира да се Србија задужи још 554,4 милијарде динара. Највећи део, 265 милијарди динара се очекује од продаје хартија од вредности на домаћем тржишту. Емитовањем еврообвезница очекујемо да ћемо прикупити 188,4 милијарде динара, а кроз домаће и стране кредите – 101 милијарду динара. С друге стране, само на камате, даћемо најмање 90 милијарди динара, колико пише у предлогу буџета.

ДОГОВАРАЈУ СЕ О УСЛОВИМА О УСЛОВИМА под којима ћемо позајмити милијарду долара од Русије преговара радна група коју је формирала Влада Србије. За позајмицу су се договорили на међудржавном нивоу, на састанку председника Томислава Николића и Владимира Путина, у Сочију, средином септембра ове године. Читав износ планиран је за финансирање дефицита следеће године.

– То је изнуђена мера и сама по себи није добра, јер се јавни дуг сервисира уз велике трошкове – каже Исмаил Мусабеговић, професор Београдске банкарске академије. – Проблем код емитовања хартија од вредности у динарима је што значи да ће банке, пошто су једино оне ликвидне, усмерити средства у њих, а занемарити привреду и грађане. Интересовање инвеститора за еврообвезнице је добар сигнал у смислу да има оних који хоће да их купе. Оне, ипак, повећавају ниво јавног дуга. Сва активност државе, ако има стратегију, мора да буде усмерена на повећање бруто домаћег производа. Јавни дуг је опасна политика.

Услови будућег руског кредита, „тешког“ милијарду долара за подршку буџету, још се не знају. Последња руска позајмица, 800 милиона долара за инфраструктурне пројекте, носи 4,1 одсто камате. Раније позајмљених, а и одавно потрошених, руских 200 милиона долара намењених буџету почели смо да враћамо у марту ове године, а камата је око 3,6 одсто. На међународном тржишту половином новембра продали смо петогодишње еврообвезнице по цени од 5,25 одсто. И то је за 1,4 процента мања камата од претходне серије еврообвезница.

– Држава се никад не финансира само из једног извора – додаје Мусабеговић. – Поред хартија од вредности, ту су финансијске институције и билатерални споразуми. Нама пријатељске државе, које би нас финансирале, јесу Русија и Кина и можда још понека. И ту су пресудни политички услови. Финансијске институције имају своје услове, и економске и политичке.