Србија има приличан број синдиката, али држава признаје као репрезентативне само Савез самосталних синдиката Србије и Уједињене гранске синдикате Независност, мада ни њих не поштује, па се намеће питање да ли и ко штити раднике. Да држава не хаје за њих, покушао је да представи председник Савеза самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић, приметивши да на седници Социјално-економског савета на којој се одлучивало о промени важних буџетских закона, није било чланова тог тела премијерке Ане Брнабић, ни министра финансија Синише Малог.
– СЕС тако губи на значају и његово функционисање се доводи у питање. Једногласно је прихваћено стављање ван снаге Закона о смањењу плата, али ништа док то не одлуче Брнабићева и Мали – каже Орбовић за “Вести” уз напомену да су Александар Вучић и Ивица Дачић као премијери углавном присуствовали седницама, а Брнабићева само једном када је изабрана у СЕС-у.
Иронично се надовезао, лидер Независности Зоран Стојиљковић приметивши да од синдиката до премијерке лети голуб писмоноша, у доба дигитализације коју она тако упорно заговара.
Мали у иностранству
Седницу СЕС-а, министар рада Зоран Ђорђевић покушао је да представи као “конструктивни дијалог”, а одсуство Малог подвео је под “оправдано”.
– Он је службено одсутан и није у земљи, што може да се и провери – рекао је Ђорђевић и обећао да ће његов колег учествовати у раду СЕС-а, а да је за премијерку Брнабић договорено да присуствује тематским седницама.
Одговорност је и на два синдиката која су у СЕС-у, сматра председница Асоцијације слободних и независних синдиката Ранка Савић и истиче да морају да се наметну као неко ко има снагу да поведе и штрајк и протест и да запрети власти. Те колеге она пита како су се сетили да се жале на “иначе слабашну” премијерку, а нису на Вучића који је као председник Владе радио и горе ствари, попут утврђивања “минималца” без договора са синдикатима.
– Репрезентативност синдиката није утврђивана 13 година, па тај СЕС нико озбиљно не доживљава, јер чак ниједан резултат нису имали. Зато и ти репрезентативни и сви остали синдикати треба да седну за исти сто и уједначе ставове, јер ће нажалост у супротном положај радника остати катастрофалан, као и лош однос послодаваца и државе према њима – закључила је Савићева.
Државни, а приватни
– Парадокс је да је председавајући СЕС-ом Милош Ненезић, председник Уније послодаваца Србије која је организацију приватних послодаваца, а он директор државног предузећа Трајал. То је човек који је отпустио више синдикалаца у овом предузећу, а пошто је губио судске спорове, морао да их врати на посао – објаснио је Жељко Веселиновић.
Да СЕС никада није имао озбиљну улогу, већ је радио под плаштом решавања проблема и тако био место за амортизацију радничког незадовољства, за “Вести” указује лидер Удружених синдиката Србије Слога Жељко Веселиновић. Он, то тело, види као продужену руку власти, указујући да “никад није је имало ингеренције, нити га је Влада поштовала”.
– Довољан доказ је утврђивање минималне цене рада када нико из СЕС-а није знао да каже колика ће она бити, а председник државе Александар Вучић је, иако му није у уставној надлежности, најавио већу за десет одсто – указао је он, истакавши да је СЕС “икебана” с великим апанажама које његови чланови добијају и кроз учешће у разним одборима.
Д.Декић, Вести