Србија је остала без своје фармацеутске индустрије, али и без пара у државној каси јер је пет својих фабрика продала странцима за само 535 милиона евра, што је скоро четири пута мање него што је Хрватска добила само за “Пливу”, пише “Блиц”.
Од тог износа, 475 милиона припада акционарима “Хемофарма”, док је за преостале четири компаније – “Здравље Лесковац”, “Зорка фарм”, “Галенику” и “Југоремедију” (прва приватизација) добијен укупно 51 милион евра. У тим компанијама сада има нешто више од 3.000 запослених, док је пре приватизације у њима радило око 8.000 људи.
Хрватска и Словенија су своје фабрике, које су имале много мањи удео на тржишту некадашње Југославије, продале неколико пута скупље. Тако су Словенци свој “Лек” продали “Новартису” за 1,1 милијарду евра, док “Крку” нису желели да продају, већ су је докапитализовали и она сада представља европског гиганта. Хрватска “Плива” продата је за 2,2 милијарде долара.
Стручњаци тврде да разлог за овакав парадокс треба тражити у чињеници да су се у Србији више гледали лични од националних интереса.
“Продаја ових фабрика је стратешка грешка државе. Посебна је грешка што се више водило рачуна о страним, читај личним интересима неких људи, него државним. То код Словенаца није био случај, већ су се понашали супротно од нас и зато су и добро уновчили свој “Лек” који је, иако знатно мањи од већине српских фабрика, продат за знатно више новца. Да би заштитили државне интересе, они су успели да затворе већину вентила за корупцију. Код нас су остали отворени, па зато и не треба да чуди што у овом сегменту има много елемената корупције”, каже за “Блиц” Бранко Павловић, адвокат и бивши директор Агенције за приватизацију.
Како пише лист, српски патент приватизације био је “уништи па продај”, идеалан за пуњење џепова појединаца. Наводи се да “Галенику” нису успеле ни санкције деведесетих да баце на колена, али јесу политичари и то из редова СПС-а и ДС-а, који су из њене касе извлачили новац за партијске потребе, па је на крају држава за њу тражила само један евро.
Са друге стране, нови страни власници препродавали су српске фабрике лекова и 200 пута скупље. Пример за то је “Здравље Лесковац”, које је променило неколико власника. За ту фабрику је 2003. године исландска фирма “Фармако” платила само 3,5 милиона евра, док је њен нови власник, “Тева”, 2016. платио више од 700 милиона.
“Ту мизерну цену одредила је ревизорска кућа, па је тако испало да ‘Здравље’, које је пет пута веће од ‘Југоремедије’, буде продато по три пута мањој цени него што је за 42 одсто капитала зрењанинске фабрике платио Јовица Стефановић Нини. Да не говоримо о великим манипулацијама нашим акцијама које су приликом сваког преузимања на волшебан начин падале. Али тако је одлучила држава која је својом стратегијом 1.500 породица у Лесковцу оставила 2003. године без прихода, а омогућила малом броју људи из власти да се обогате”, кажу мали акционари “Здравља”.
Блиц
