Паре од РТБ „Бор” не иду у буџет

Ниједан долар од укупно 1,46 милијарди, колико је вредна кинеска понуда за Рударско-топионичарски басен „Бор” (РТБ), неће отићи у буџет, незванично је потврђено „Политици” у Влади Републике Србије. „Зијин мајнинг” ће 1,26 милијарди долара практично уложити у компанију у којој ће ова група бити већински власник, са уделом од 63 одсто. Преосталих 200 милиона долара биће искоришћено за враћање старих дугова компаније, по основу Унапред припремљеног плана реструктурирања (УППР), који представља договор РТБ-а са банкама. Индиректно, држава од ове трансакције може да добије новац само по основу враћања дугова државним повериоцима.

Ако се приликом избора стратешког партнера држава одлучи за модел докапитализације, онда то значи да новац не иде у буџет, објашњава Драган Ђуричин, професор Економског факултета.

– Новац се у том случају уноси у предузеће да би се побољшале његове перформансе. То, ипак, не значи да држава неће остварити индиректну корист, а у овом случају тај ефекат је важан. Односи се пре свега на приходе од пореза на зараде, ПДВ, али и од пореза на профит. Ако је у плану евентуално ново запошљавање, и по том основу држава може да оствари индиректну корист. У случају РТБ „Бор” то се морало урадити, јер је новац из буџета цурио ка компанији и тог одлива пара више неће бити. Такође, били смо под сталним притиском Међународног монетарног фонда и Светске банке да се тај проблем реши, јер је компанија представљала оптерећење за буџет. Годинама је ово предузеће субвенционисано и ова докапитализација је корак ка реструктурирању фирме – каже Ђуричин.

У прилог томе говори и податак да је РТБ „Бор” први на списку највећих дужника „Електропривреде Србије” (ЕПС). Три зависне компаније (РТБ „Бор”, Рудник бакра „Мајданпек” и „Топионица”) за струју дугују више од седам милијарди динара.

Ђуричин додаје да је од посебног значаја што су сачувана радна места, што је обезбеђен континуитет производње, и то у крају у коме је популациони ризик огроман. Лоше је то што су само сиромашне земље принуђене да продају своја рудна богатства – закључује Ђуричин.

Када је реч о изворима средстава, 350 милиона долара је новац од докапитализације, а остало ће „Зијин мајнинг група” обезбедити из кредита. У Влади Србије незванично кажу да држава сигурно неће бити гарант за кредите које ће ова компанија узимати како би остварила свој бизнис план. Незванично се чује да су бизнис планом инвестиције усмерене у три смера: у рударство, затим у топионицу, флотацију и фабрику сумпорне киселине и, на крају, у екологију и заштиту животне средине.

Цео бизнис план је пословна тајна кинеске компаније, али је министар рударства и енергетике Александар Антић неке детаље већ открио. Како је навео, 320 милиона биће уложено у рудник „Церово”, а у екологију ће бити инвестирано 136 милиона. Планирано је и улагање у „Топионицу” (није речено колико), како би се производни капацитети повећали и до 150.000 тона. Тренутни максимални капацитет производње износи 80.000 тона, а производи се упола капацитета.

Преговори мањинског и већинског партнера почеће за неколико дана, када тим менаџера из „Зијин мајнинга” долази у Београд. За сада је познато да ће већински власник постављати своју управу. А тек ће се преговарати о томе које одлуке неће моћи да донесе без мањинског власника. Очекује се да се уговор потпише већ крајем овог месеца, а оперативно управљање компанијом Кинези ће преузети од следеће године. Да би се „Зијин” уписао као већински власник компаније до краја године мора да уплати најмање 100 милиона долара обавезне докапитализације. Министар енергетике Александар Антић већ је изјавио да има назнака да ће уплатити око 300 милиона долара.

Аутор: Аница Телесковић, Политика.рс