Тачи на северу КиМ у договору са Александром Вучићем?

Долазак Хашима Тачија на север Косова и Метохије, уз пратњу наоружаних шиптарских јединица РОСУ, без сумње је политичка представа до детаља договорена са Александром Вучићем.

Тачније, нема сумње да је овај перформанс изведен као договор, али још вероватније и замисао, заједничких господара са Запада Тачија и Вучића. Али и без изузетака свих у сервилном корпусу који подразумева предтавнике власти како у однарођеном режиму из Београда, тако и оних на челу албанских сепаратиста са Косова и Метохије.

Тврдње које су до јавности стигле путем режимских медија, како оне да КФОР није био обавештен о оружаном упаду шиптарских јединица на север покрајине а што је незамисливо и неизводљиво, тако и да су српске Вучићеве режимлије Хашима Тачија називале разним “политички некоректним” епититемима и наговештавали да они “од своје државе Србије” траже заштиту српског народа док су истовремено службеници искључиво шиптарских илегалних квази-институција, чији председник јесте Хашим Тачи, поуздане су смернице које нас упућују на закључак да је све оно штосмо видели само медијска представа.

Зашто бито био случај када се тако шири страх, паника и изазивају несигурност и страх код становништва?

Нажалост, управо су то разлози. Доказано је да утренуцима кризе изазване с поља, нарочито државне и безбедносне, јавност најчешће не жели да мења постојећу власт која у тим тренуцима добија највећу подршку. То се може довести у директну везу, као доказ свесне манипулације о планираној и контролисаној кризи, са чињеницом да Вучић тобожњи “заговорник мира”, данас издаје налог Војсци Србије да подигне борбену готовост.

Како ни једна акција није предузета, то се може говорити о лажној, медијској и политичкој самопромоцији Александра Вучића.

Никога није брига што српски народ на Косову и Метохији не престаје да буде излаган опасности јер, без обзира што је ово била контролисана акција, међу Шиптарима увек постоји извесни ниво анимозитета, огољене нетрпељивости и мржње према Србима. На локалном нивоу то увек прети да доведе до поједниачних случајева са катастрофалним последицама и губитком живота ионако незаштићеног српског народа а у даљем развојудогађаја и нагнати на исељење један број неалбанског живља.

Али, иако су ове последице могуће и ужасне, сва ова политичка ујдурма није осмишљена са тим циљем већ са једним сасвим другим. Позерска вожња Хашима Тачија “бродићем” по језеру Газиводе, који као да је рекламирао туристичке ресурсе негде на Ибици, представља обичну политичку промоцијуза овог, заиста ратног злочинца и вођу терориста албанских сепаратиста са Косова и Метохије.

Пре свега, управо је Тачију је ово неопходно. Због најављеног “договора са Србијом”, прецизније неоколонијалним послушником и извршитељем западних налога, Александром Вучићем о “корекцији граница”, Тачи је код албанских сепаратиста у последњем периоду себи унизио рејтинг више него икада раније. Све је више гласова који се подижу против тога, све је више политичких коалиција и медијских отворених и оштрих критика због наводне “издаје”.

Да би себе заштитио од позивана линч и примитивних и племенских “решења” која албанска јавност нуди како би га спречила да постигне такав “договор”, Тачи је најчешће понављао да он не мисли да се “одрекне дела територије на северу” већ да припоји Прешево а да је “језеро Газиводе део Косова”. Зато је и изабрано баш то језеро на коме ће “провести викенд” како би поткрепио своје тврдње. Обилазак објекта који је Вучић отворио током последње посете КиМ, претпостављено је да је маркетиншки потез који ће му донети највише поена јер представља директну песницу Вучићу у лице. То с тога што Вучић упркос неразмним уступцима у корист албанских сепаратиста а на штету државе Србије, као и сваки други српски политички лидер, међу Албанцима се доживљава као непријатељ.

У усијаној атмосфери која ствара све више услова за Тачијево свргавање, тиме и угрожавање планова неоколонијалних господара овог дела света о новој, још једној у низу, расподели и организацији територија, ово је пример класичне политичке промоције и ништа друго.

Очигледно је да је то план који се мора спровести по сваку цену а не смемо сметнути са ума да ће “цену” увек, али увек платити Срби. Пре свега они који на Косову и Метохији живе али ни остали нису у бољој позицији с обзиром јер знамо да када Запад заврши једну фазу у разбијању државе Србије, одмах затим прелази на нову.

Пише: Горан Петровић

Извор: КМ Новине