Министарство правде Србије је данас на својој интернет страници објавило и четврту верзију Нацрта уставних амандмана у области правосуђа, која је како се наводи, унапређена коментарима стручне јавности који су изнети на последњем округлом столу о том питању.
Новинари Инсајдера анализирали су нови текст и упоредили га са претходном верзијом, која је била на јавној расправи. На основу тога се може се закључити да је у односу на претходну верзију начињено тек неколико измена, а да су делови на које је стручна јавност имала неке од кључних замерки остали исти.
Новине у последњој верзији
Најпре, према последњој верзији текста за избор пет чланова Високог савета судства и четири члана Високог савета тужилаца сада су потребни гласови већег броја народних посланика.
Високи савети имају по десет чланова. Пет чланова Високог савета судства Скупштина бира на предлог надлежног одбора из редова истакнутих правника, а после јавног конкурса, гласовима две трећине од укупно 250 посланика, док је претходни предлог предвиђао већину од три петине гласова. Пет чланова Високог савета судства бирају судије.
Високи савет тужилаца такође има десет чланова. Четири бирају јавни тужиоци и заменици тужилаца из редова заменика јавних тужилаца, по једно место је резервисано за врховног јавног тужиоца и министра надлежног за правосуђе, док четири члана бира Скупштина из редова истакнутих правника. И у овом случају је у новом нацрту превиђен већи број гласова посланика, две трећине уместо претходно предвиђене три петине гласова посланика.
Ипак, већина од три петине и даље је потребна за избор Врховног јавног тужиоца Србије.
Такође, последњим нацртом који Министарство означава као коначан, судијама је дато право жалбе Врховном суду Србије против одлуке о премештању.
Међу изменама је и то што су Високи савет судства вреднује и рад судијских, а Врховни савет тужилаштва – тужилачких помоћника.
Када је реч о разрешењу судија и тужилаца који се односи на могућност разрешења због нестручности додата је реч евидентно – дакле судија и тужилац може бити разрешен „ако у значајном броју предмета евидентно не испуњава мерила успешности прописана законом, чије испуњавање оцењује Високи савет судства, односно Високи савет тужилаца.
И коначно, последња новина тиче се састава Високог савета судства односно Високог савета тужилаца. У оба савета се за истакнуте правнике у њиховом саставу више не прописује неопходан правосудни испит.
Све верзије амандмана
Уз последњу верзију Министарство правде је саопштило да је од маја 2017. до данас организовало две фазе јавних расправа у оквиру којих је одржано више од 10 округлих столова широм Србије и да је прва верзија радног текста амандмана на Устав Србије у делу који се односи на правосуђе, објављена 22. јануара ове године, а потом је спроведен други круг јавне расправе.
“На основу закључака јавне расправе радни текст амандмана је ревидиран, а велики део изнетих сугестија стручне јавности је прихваћен. Ревидирани радни текст амандмана на Устав Србије, Министарство правде је објавило 13. априла 2018. године и исти је прослеђен Венецијанској комисији на мишљење”, подсећа Министарство у саопштењу.
Додаје се да је, пошто је Венецијанска комисија Савета Европе упутила коментаре и препоруке на поједине одредбе Нацрта уставних амандмана, Министарство правде 11. септембра објавило нови Радни текст предлога уставних амандмана који је у потпуности усаглашен с препорукама те комисије.
“Поводом новог Нацрта, Министарство правде је организовало округли сто на којем су присуствовали представници свих релевантних правосудних институција и организација цивилног друштва, као и међународних институција којима су представљени амандмани. Након детаљних разматрања коментара који су се могли чути на округлом столу, Министарство правде објавило је четврту ревидирану верзију Нацрта уставних амандмана”, пише у саопштењу.
Струка критична
Ипак, остаје чињеница да је на завршном округлом столу Министарство правде наставило да уверава струку и јавност да је политички утицај на правосуђе искључен, а струковне организације су и даље тврдиле да се ни новом верзијом амандмана не повећава независност судства.
Како је показала анализа новинара редакције Инсајдер, у коначни текст амандмана нису ушле кључне замерке које је прво изнела домаћа стручна јавност, а касније и сама Венецијанска комисија.
То се пре свега односи на састав највиших судских и тужилачких тела – Високи савет судства и Високи савет тужилаца, у којима се оставља могућност за још већи политички притисак на правосуђе. У Високом савету судства је пет судија и пет истакнутих правника које бира Скупштина, а одлучује се са најмање шест гласова. Уколико се одлука не донесе у року од шездесет дана ВСС се распушта, чиме се додатно отвара простор вршења утицаја на судије.
Високи савет тужилаца: Чланови које су изабрале колеге у мањини
Ситуација са Високим саветом тужилаца, за нијансу се чини гора.
У овом телу, које би треба да буде стуб у борби против криминала и највише тело које штити тужиоце који, у складу са законом, треба да истраже и спорне одлуке или потезе представника актуелне политичке елите, седеће најмање чланова које су изабрали сами тужиоци.
ВСС и ВСТ су највиша независна правосудна тела, а њихов задатак је да гарантују независност и самосталност судова и јавних тужилаштава, односно судија и тужилаца.
Према предложеном тексту, у овом телу биће само четири тужиоца док ће остатак чинити искључиво представници који су на један или други начин добили подршку политичке елите. Прво ће, поред тужилаца, у овом телу сада седети четири истакнута правника, које бира Народна Скупштина као и Врховни тужилац којег такође бира Скупштина и министар правде.
Ово тело ће одлуке доносити гласовима најмање шест чланова Високог савета тужилаца што практично значи да тужиоци које су бирале колеге и нису ни потребни за доношење одлука у овом већу.
Ово су била само нека од решења Министарства правде на које струка већ месецима упозорава, а које су непромењене и у најновијој верзији амандмана за које Министарство наводи да је коначна.
Одмах након објављивања Радног текста измена Устава о правосуђу, представници струке готово су били јединствени у оцени да су предложене измене неприхватљиве јер омогућавају јачи притисак на правосуђе.
Повлачење или измене оваквог текста тражили су и Апелациони суд, Високи савет судства, Врховни касациони суд, Државно веће тужилаца, адвокати, а повлачење је затражио и Национални конвент за ЕУ.
Упркос апелима струке, министарка правде одлучила је да ипак не повуче овај текст. На питања новинара редакције Инсајдер зашто игнорише мишљење струке јер не повлачи амандмане иако то тражи судије, тужиоци, невладине организације и тако шаље поруку да је мишљење струке не занима, министарка је рекла да је мишљење струке интересује и да ће након што погледа све аргументоване критике, изаћи с измењеним текстом.
У међувремену, нови текст са, како струка наводи, „козметичким“ променама, Министарство правде проследило је Венецијанској комисији.
Ова комисија је убрзо објавила мишљење у којем је за 27 амандмана на Устав у области правосуђа имала 44 примедбе.
Већина критика овог европског саветодавног тела поклопила са критикама домаће стручне јавности, па је струка поново позвала Владу и Министарство правде да, имајући у виду замерке Венецијанске комисије, формира нову радну групу и организује праву стручну јавну расправу о изменама устава у области правосуђа.
Министарка правде у истом дану саопштила је „да не види разлог да се испочетка пишу амандмани нити да се о томе поново води јавна расправа” уверавајући јавност да ће Министарство правде у коначном тексту усвојити све препоруке Венецијанске комисије.
Извор: Инсајдер
