Дрога убија и са трибина

Рањен навијач на Новом Београду. Хрватски хулиган, који је изазвао немире на дербију Партизан-Црвена Звезда, погинуо на ауто-путу у Хрватској. Група хулигана упала у ноћни клуб, који су демолирали наочиглед гостију и особља.

– Последњих година све је мање насиља на и око стадиона повезан са навијачким страстима, а више је у питању сукоб криминала. Вође већине навијачких група у Србији баве се правим криминалом, а подршка клубу им је само залеђе, односно могућност да дођу до политичких веза, те да преко навијања сакупе присталице и младиће који ће се за њихов рачун бавити криминалом – незванично кажу у полицији.

Милан Лујански (21), који је пре три дана рањен на Новом Београду, био је познат као навијач Партизана. Мотив напада на њега за сада није познат, али је могуће да је у питању криминални обрачун. Он је својевремено ухапшен због туче на дербију Партизан-Црвена звезда, кад је група хулигана из Хрватске плаћена да дође на дерби и изазове нереде.

Тада је приведен са Антом Фирићем из Сплита, који је под сумњивим околностима прошле недеље погинуо у Хрватској, када су га наводно пријатељи избацили из возила насред ауто-пута, после чега су на њега налетела три аутомобила и прегазила.

– Сви хулигани у региону су добро међусобно повезани: српски, хрватски, црногорски, босански. Нажалост, уместо подршке вољеном тиму, један део се бави правим криминалом. Главни послови су им дрога и обезбеђење ноћних клубова – додаје наш извор.

Фрапантно је да је за првих 10 година од ступања на снагу Закона о насиљу на спортским манифестацијама, београдска полиција привела 8.400 навијача због нереда и криминала. Од тог броја, мање од пет процената је осуђено. Према евиденцији београдске полиције, у главног граду Србије забележено је око 3.000 екстремних навијача.

Пре две недеље група хулигана демолирала је ноћни клуб у београдској Бетон хали. Неколико је ухапшено, већина је у бекству, а испоставило се да су у питању “виђенији” навијачи једног београдског клуба.

– У питању је био сукоб између две завађене групе навијача истог клуба. Једна је држала обезбеђење овог локала, а друга је хтела да га преузме. Нису се сукобљавали око навијачких питања, већ ко ће контролисати и обезбеђивати улаз у ноћни клуб. Зашто им је то битно и зашто се неке групе боре да баш они држе обезбеђење популарних клубова? Зато што онај ко држи обезбеђење одлучује ко од дилера може да уђе у клубове где се стотине, па и хиљаде младих забављају, те да продаје дрогу, кокаин, амфетамине, џоинт. За то су одлично плаћени, а ризик је готово никакав. Из тих разлога траје рат око обезбеђења најпопуларнијих београдских клубова, али и загребачких, новосадских и у осталим већим градовима – објашњава наш извор из српске полиције.

“Ми их хапсимо, они их пуштају”

Проблеме са хулиганима држава би могла врло брзо и лако да реши, наравно – ако би хтела, наводе извори из полиције.

– Већина има политичку заштиту. Раде за владајуће странке, обезбеђују им догађаје, ту су као војска која се може позвати кад пожеле где год може, гледа им се кроз прсте. Просто заштићени су. Ми их ухапсимо, у року од сат, два стиже наредба да се пусте. То је врло депримирајуће за полицију – додаје извор “Вести”.

Један од највећих проблема који је утицао да се хулигани “окураже” био је недостатак правог судског система. Полиција би хапсила навијаче који праве нереде, писала кривичне пријаве, али би се они након свега неколико дана обично враћали на улице, а судске пресуде као по правилу нису постајале правоснажне. Због недостатка санкција и претње затвором навијачи су осетили да је држава сувише слаба и могу да раде шта хоће.

– Друга врста проблема је и што у самој полицији нема пуно воље за борбом са овим проблемима. Осим што немамо жеље да стално хапсимо исте особе и да их после неколико дана опет видимо, а неке полицијске старешине су неговале меку политику према спортским хулиганима. Једном приликом навијач је почео да уринира по штитовима, на шта је тадашњих командир рекао не да интервенишемо, него да померимо штитове. Разлог је једноставан. Многим полицијским командирима обећане су добре функције у спортским клубовима након пензионисања, а за врло високе плате – кажу полицајци који често раде на обезбеђењу спортских догађаја.

Увезани у целом региону

Новинар Александар Манасијев из Скопља се дуго бави проблемом навијачких група у региону.

– Ако су свуда у свету навијачи део фудбалске културе и традиције, на Балкану су они део политичког живота. Случајно или не, врућа тема у парламентима балканских земаља је тема скандирања на трибинама. Навијачи на стадионима постали су гласноговорници или продужена рука политичара.

Можемо слободно да кажемо да они одрађују прљав посао за политичаре, без разлике да ли се ради о насиљу или простом преношењу поруке – каже Манасијев.

Анализирајући балканске хулиганске групе, он је открио да је већина под утицајем неке политичке или криминалне групе.

– За разлику од њих, у Великој Британији, пре свега у Шкотској, тај проблем је данас, иако и даље велик, у доброј мери доведен у неки законски оквир. Судски и полицијски органи, верске заједнице и општинска власт сви заједно раде на решавању ових проблема. Хулигани у Великој Британији могу да изгубе право да иду на стадионе и то је за њих највећа казна. То је заправо доказ да се тамо ради само о фудбалу, а не о неким другим интересима, као на Балкану – објашњава Манасијев.

Политичари у страху

Контроверзни спортски новинар Дејан Анђус један је од ретких који је говорио о сарадњи политичара и навијачких група, које су држали под контролом и за обављање прљавих послова.

– Проблем је што навијачи раде са влашћу, они навијају како им се каже. Њих четири, пет из Црвене звезде руководе свим навијачима, али они су гомила плаћеника који се баве крупним бизнисом. То су политичке нагодбе, ако кажу: Поставите транспарент против овог, онда га поставе. Ако кажу: Скандирајте против оног, то и чине. Они су господари клуба, имају пајсер бригаде, понашају се као комесари. Власт их се плаши и из тог страха им излази пословно у сусрет, практично је рекетирају – тврди за “Вести” Анђус.

Б. Ђокић – Вести