Фамилија Љајић већ више од 25 година шверцује хероин по Балкану и Европи

Нови Пазар – Српска полиција је на територији Новог Пазара и Тутина, односно Пештери 10.10.2011. и пар наредних дана извела једну од најуспјешнијих акција у борби против организираног криминала под кодним именом ГЕТО, разбивши изузетно јак нарко-ланац и заплијенивши преко 125 кг хероина и цијелу лабораторију за прераду наркотика. Ухапшени су вође нарко-тандема на релацији Нови Пазар-Београд, Хикмет Хајровић и Далибор Ристић и њихови сарадници, међу којима и рођена сестра Хикметова Зехрина Хајровић.

Према писању србијанских медија, Хикмет Хајровић је покушао побјећи приликом хапшења. У тренутку кад су му оперативци МУП-а препријечили пут, отворио је врата аутомобила држећи пиштољ у руци. Истраживачки тим ревије „Санџак“ сазнаје из полицијских извора, који су двоструко потврђени у централи Министарства унитрашњих послова Р. Србије и у ПУ Нови Пазар, да је Хајровићу, након хапшења, према устаљеној процедури, указано да има право на један телефонски позив адвокату, а да је он одбио контактирати било ког адвоката, говорећи оперативцима: „Зовите ми министра Расима Љајића!“ Ова изјава је процурила у јавност и већ се међу мало боље обавијештеним новопазарским круговима препричава и нагађа зашто је Хајровић умјесто адвоката тражио помоћ од министра Љајића и поставља питање чија је, заправо, дрога Хикмета Хајровића и чија је лабораторија за прераду хероина коју је полиција заплијенила? Ревија „Санџак“ трага за одговором на ова питање, истражујући генезу и путеве дроге ка, у и из Новог Пазара, јер постоје основи сумње за повезаност овог и догађаја од прије неку годину када је страдао министров брат Есад Керо Љајић.

Како је дрога дошла у Нови Пазар

Дрога је у Нови Пазар спорадично почела стизати касних осамдесетих година 20. вијека. Већ је почетак деведесетих година Нови Пазар означио као значајно чвориште транзита наркотика из Азије ка земљама Западне Европе.

Чувена је афера тужбе НИН-а из 2003. године јер је 17.04.2003. објавио дијелове из књиге МУП-а „Бела књига српске мафије“ који су се тицали стављања у жижу јавности до тада недодирљивих новопазарских нарко-дилера и давања наговјештаја о почетку стварања једне од најјачих нарко-група на овом подручју:

ЉАЈИЋ ЕСАД зв. „Керо“, бави се кријумчарењем опојне дроге из Турске ка земљама Западне Европе, због недозвољене трговине опојним дрогама осуђиван је 1991. године у Београду. Према оперативним сазнањима, хероин транспортује камионима којима се врши превоз репроматеријала за производњу одеће у Новом Пазару. Главни сарадник у Турској – Истанбулу, јесте Аљковић Хајро, а у Хрватској Бибић Менсур зв. „Мељо“, обојица пореклом из Новог Пазара. Транспортере дроге има у Сарајеву, Македонији, Бугарској и Мађарској. Хероин из Турске пребацује у Западну Европу кријумчарским каналима преко Бугарске, Румуније и Мађарске, други канал води преко Косова и Црне Горе за Италију, а трећи преко Бугарске и Југославије у Хрватску. Главне криминалне везе су му Плојовић Џемаил зв. „Жути“, Смајовић Фарук, Вуковић Гордана (бивши цариник) из Новог Пазара, као и Учкан Седат, држављанин Турске и Сабахко, власник хотела „Игбал“ у Истанбулу.

Као вођа ове групе означен је рођени брат Расима Љајића Есад Керо Љајић, који је још 1991. године осуђиван због троговине дрогом у Београду. У процесу из 1991. године Керо је остао чврст и није одао име главног боса, јако утицајног турског држављанина јеврејске националности који је снабдијевао скоро цјелокупно тржиште Западне Европе азијском дрогом, па је након одслужене затворске казне као награду од истог добио повластицу да снабдијева уносно лондонско тржиште, што је значило велики престиж и јаку позицију у нарко свијету.

У тексту Новопазарска веза од 28.07.2002. „Новости“ дају слику пазарског подземља:

У Новом Пазару криминалци су се удружили око два „посла“ – трговине белим робљем и привредним преступима, али се зато „солисти“ баве кријумчарењем наркотика. Њихова имена су Бојан, Сеад, Хикмет, Јонуз, Есад… Први је чак једно време био ангажован и у Сурчинском клану, а данас је, како оперативна сазнања говоре, на вези са Звездарцима. До данас му је доказано да је извршио више од 200 кривичних дела. Сеад „растура“ марихуану, Хикмет (као и његов отац) дилује хероин, а то исто ради и Јонуз. Готово сви дрогу, осим по Југославији, растурају и у земљама Западне Европе.

„Новости“ помињу наново ухашеног Хикмета и његовог оца Садрију. Садрија је заједно са Бошком Бошковићем из Добрнаца на наплатној рампи код Параћина пао са 50 кг хероина 2006. и налази се на одслужењу дванаестогодишње робије. У посао са дрогом је поред сина увукао и кћерку Зехрину.

Гостујући у емисији Полиграф Телевизије Б92 (20.02.2007.), тада већ смијењени начелник ПУ Нови Пазар, Суад Булић тврди да у Новом Пазару дјелује пет организираних нарко-дилерских група, од којих двије врше транспорт према земљама ЕУ, а три по улицама Новог Пазара и Србије и то: 1) Београд; 2) Војводина; 3) Јагодина, Ужице, Чачак. Булић тврди да највеће појединачне количине дроге стижу камионима из Турске, гдје се дрога скрива у бункерима или маскира у транспорт. Према њему, највеће количине дроге стижу са Косова, јер се тамо сјатила скоро сва нарко-мафија. Најзначајнији нарко-центар је Пећ. Булић чак тврди да полицајци продају дрогу на улици, а као доказ наводи да је један радник ПУ Нови Пазар ухапшен с пола килограма хероина када је покушао да их пренесе и прода у Јагодину.

Центар за истраживачко новинарство 09.05.2009. објављује текст Ненада Јаћовића, новинара „Чачанских новина“, Путеви дроге у Србији, у ком се говори како је Нови Пазар од филијале косовске мафије израстао у србијанску пријестолницу хероина:

Косовски нарко-дилери су имали највише поверења у колеге са подручја Новог Пазара, који су неговали чврсте везе са криминалним клановима у БиХ. Новопазарци су добру сарадњу развили и са српским преступницима, тако да су и српске криминалне организације добијале свој део колача. (…) Све до краја 90-тих година новапазарски дилери су, такорећи, препродавали косовски хероин, а превласт у сарадњи са Новопазарцима имао је озлоглашени клан Геци. Поред шверца хероина према земљама Западне Европе, Новопазарци су се окренули и домаћем тржишту, снабдевајући у почетку Рашки округ и део Шумадијског. Ратни сукоби на Косову су им ишли на руку јер су планирали да се осамостале од својих косовских колега. (…) Крајем 90-тих година прошлог века градом су кружиле приче о тајним лабораторијама за производњу хероина смештеним у забитим деловима града, али до дана данашњег ниједна лабораторија није откривена. (…) Независност новопазарских нарко-дилера није могла проћи без крвопролића. У периоду 2002-2007. на територији БиХ страдало је на десетине виђенијих чланова новопазарских, односно косовских, криминалних организација, током обрачуна за превласт над босанским нарко-трижиштем. Након осамостаљења од косовских нарко-босова, Новопазарци су се посветили и освајању српског нарко-тржишта, врло брзо су остварили блиске односе са вођама криминалних група у свим већим српских градовима.

Лабораторије за прераду хероина

Према ријечима нашег сарадника из ПУ Нови Пазар, у Србију су у то вријеме из Латинске Америке дошле двије такве лабораторије. Једна је дата Миливоју Зарубици Пују, неприкосновеном краљу бијелог робља и проституције, који је из свог мотела „Свети Никола“ у Београду више од двије деценије управљао овим дијелом организираног криминала у скоро цијелој Европи.

Друга је, тврди наш инсајдер, дата Есаду Керу Љајићу, најзначајнијем новопазарском нарко-шверцеру који је покривао западноевропско тржиште. О интелигенцији овог нарко-дилера у надмудривању са полицијом својевремено су говорили и сами инспектори који су га годинама узалудно покушавали ухватити на дјелу.

Његова моћ у србијанском подземљу и друштву је енормно расла, тако да га је „Блиц“ 2004. сврстао на листу 300 најутицајнијих људи у Србији, и то на 194. мјесту. Одржавао је везе са свим криминалним, привредним и политичким структурама. Био је добар пријатељ са Арканом, код кога је знао често свратити на кахву на Дедињу, а присуствовао је и његовој сахрани.

Браћи Карић је више пута посуђивао енормне количине новца на принципима зеленаштва. Наши извори потврђују да су плод тих зеленашких позајмица некретнине које данас контролира лично Расим Љајић наплаћујући ренту посредством С.Б и М.Љ. Политички утицај и везе остваривао је преко брата Расима Љајића који га је са позиције министра додатно штитио. Само је једном након 1991. године хапшен, и то у току полицијске акције САБЉА, након убиства премијера Ђинђића. „Слободна Босна“ је 27.03.2003. писала: „Ухапшено 30 сарадника Земунског клана у Новом Пазару, међу којима и Есад Љајић.“ Године 2002. је заједно са Ф.С. био осумњичен за покушај убиства С.Д. и Н.Б. Полиција је била расписала потјерницу за њим и кратко вријеме се налазио у бјекству, да би се убрзо на „нечију“ интервенцију повукла потјерница и Керо ослободио оптужбе.

Есад Љајић је страдао 2006. у току рада у лабораторији за прераду наркотика од посљедица гушења хемијским супстанцама. Постоје тврдње да је исти убијен тако што су му замијењене боце са киселином или неким другим отровним гасом. Индиције о наручиоцу његовог убиства су различите. У просторији са њим била су још два лица која нису смртно страдала. Он је из лабораторије хитно транспортиран у ЗЦ Нови Пазар, гдје му је константирана смрт. Полиција је уредно извршила увиђај. Међутим, све околности око смрти Есада Љајића вјешто су заташкане. У процес заташкавања истине укључени су ЗЦ Нови Пазар, ПУ Нови Пазар, тужилаштво, судство и остали државни органи. Чак су и медији били под притиском да о томе штуро или никако не извјештавају.

Након Керове смрти лабораторији за прераду хероина се губи сваки траг. Нема званичних података нити о њеној запљени, нити о уништењу од стране званичних органа. Због тога је интересантно што се у полицијској акцији ГЕТО и разбијању нарко-групе Хикмета Хајровића запљењује лабораторија за обраду наркотика и што исти по хапшењу умјесто са адвокатом жели да ступи у контакт са братом Есада Лајића, министром Расимом Љајићем. Да ли је Керова лабараторија васкрсла након више година од нестанка?

Како пише „Курир“, Хикметова група имала је разрађену шему мијешања хероина с амфетамином и парацетамолом. При обради су мијешали парацетамол и кофеин, те смјесу загријевали помоћу боца с бутан гасом. Да ли је неколико година прије у тим боцама умјесто гаса био амонијак који је усмртио Љајића, још увијек се нагађа у пазарској чаршији.

Кућа Хикмета Хајровића

Породични бизнис

Да ли су Хајровићи били партнери или конкуренти Љајићу? Окуда они у овом послу?

Хајровићи су развили породични бизнис препродаје дроге. Садрија се спомиње као један од првих нарко-дилера. Након његовог хапшења 2006. посао преузимају Хикмет и Зехрина. Они су први пут ухапшени 18.03.2007. и 2010. осуђени као чланови Ерцегове нарко-групе. Хикмет је осуђен на пет година и шест мјесеци, а Зехрина на 18 мјесеци затвора.

Полиција је од пуштања на слободу до правоснажне пресуде Хајровића будно пратила. Откривено је да је дрогу набављао директно из Турске и преко Новог Пазара кријумчарио до Београда гдје ју је преузимала група Далибора Ристића, складиштила у једном кафићу у Борчи и растурала на улицу. Недјељно је кријумчарено од три до седам килограма хероина.

Чија је Хикметова дрога

Хикмет Хајровић и Есад Керо Љајић су, према полицијским изворима, међу првим нарко-дилерима у Новом Пазару. Љајић је због заслуга из раних деведесетих имао ексклузивно право да хероин из Турске највеће могуће чистоће пласира на западноевропско тржиште, највећим дијелом у Енглеску. Хајровићи дрогу изузетне чистоће увозе директно из Турске и углавном је пласирају на западноевропско тржиште. И једни и други развијају јаке везе са косовском нарко-мафијом и српским подземљем. Након страдања Есада Кера Љајића губи се сваки траг његовој лабораторији. Године 2011. појављује се лабораторија у власништву нарко-групе Хикмета Хајровића. По хапшењу, Хајровић захтијева од полиције да му омогући да позове министра Расима Љајића, Керовог рођеног брата. Након хапшења Хикмета Хајровића из Новог Пазара се губе нарко-дилери који су некада тијесно сарађивали са Есадом Љајићем. Превише је спојинца које Хајровића повезују са Љајићима. А можда је по сриједи само случајност. У сваком случају, надлежни органи ће имати пуне руке посла да испитају све ове индиције.

Комбинирано (за) против дроге

Некада је у Новом Пазару основана невладина организација „Заједно против дроге“. На њеном челу је био Сеадетин Мујезиновић. Мујезиновић је, након несебичног залагања на изборима за БНВ у оквиру „независне“ листе Бошњачки препород Расима Љајића, постао помоћник градоначелника Новог Пазара. Питамо се како ли се осјећа доказани борац против дроге у тиму из ког се немали број људи спомиње у овом тексту и доводи у директну везу са трговином наркотицима. Очигледно да све то бришу сати које његова комбинирка откуцава 25 часова дневно на неком од многобројних градилишта Градске управе.

Скретање пажње са проблема шверца наркотицима

Индикативно је да најгрлатија представница (не)владиног сектора Аида Ћоровић, која мјесецима у србијанским медијима запомаже, за све и свашта ни једном ријечју није осудила дјеловање нарко дилера нити присуство толике количине дроге у Новоме Пазару, па чак се није ни јавно огласила да подржи акцију ГЕТО. Мислимо да би то баш било, ако не кул и урбано, оно бар коректно. Њено неоглашавање доводи нас до питања за кога, чији рачун и новац упорно покушава скренути пажњу јавности са проблема шверца наркотицима у нашој средини, поготову када се има у виду да је Аида Ћоровић забила руке до рамена у фондове Љајићеве управе у Новом Пазару и Љајићевог министарства.

Коме одговара да у Пазару цвјета дрога

На крају, питамо се да ли је могуће да је Нови Пазар случајно постао главна раскрсница трговине наркотицима или је то био нечији план? Ако јесте, чији и зашто? Ово питање добива на значају уколико се има у виду да је главно средство убијања новопазарске привреде и привредника прљави нарко-капитал. И птице на грани знају да криминал ових размјера не може заживјети без моћне заштите у полицији и политици. Тешко да ће Расим Љајић успјети да докаже да је своју странку и успјех своје политике развијао на чистом, а не на овом прљавом новцу.

Аутор: Истраживачки тим ревије “Санџак”