Јавни дуг Србије се смањује, а и даље дугујемо исто новца?!

Последњих година Србија отплаћује поједине кредите, али се и задужује. То отвара питање да ли је на делу презадуженост? Статистика показује да је удео дуга у бруто домаћем проиводу пао на 55,9 одсто. Међутим, апсолутни износ дуга и даље је остао исти, око 24 милијарде евра. Због тога стучњаци оцењу да се дуговања не умањују.

Срећа прати храбре, а прати ли Србију када су у питању дуговања? Пре годину дана, председник Александар Вучић је тврдио да је на делу поправљање, јер је јавни дуг смањен на 62,7 одсто БДП-а. Годину дана касније, Министарство финансија је констатовало да дуговања износе 55,9 одсто БДП-а.

Међутим, ако се погледају подаци Управе за јавни дуг види се да се он у апсолутном износу није толико променио, и даље је око 24 милијарде евра.

Управо то, према оцени главног уредника НИН-а Милана Ћулибрка, говори да задуживања нису релаксирана.

– Па, то би значило да је БДП поратсао за 15 – 20 одсто, што сви знамо да није. Промењена је методологија обрачуна бруто домаћег производа и он је сада за прошлу годину већи за скоро две и по милијарде него што је био до пре неколико дана по старој методологији + објашњава он.

На стање дуга утичу и други фактори међу којима су и курсне разлике.

– Динар је према долару у последњих годину и по дана ојачао за скоро 10-15 одсто , за толико је смањена трећина дуга која је нама у доларима, оног момента кад се долар врати на некадашњи ниво, наш дуг ће да се повећа за милијарду евра, а да нисмо узели ни један евро новог кредита. О томе се ради овде, дакле ово је делом последица јачања динара, јер се смањују обавезе и у еврима и у доларима у односу на БДП који се исказује у динарима, али људи, ми смо и даље дужни исту количину долара и евра које ћемо морати кад тад да вратимо – упозорава Ћулибрк.

Директор завода за статистику Миладин Ковачевић, оспорава тврдње главног уредника недељника НИН. Каже да су све рачунице Завода утемељење и развијене у сарадњи са стручњацима Евростата.

– Па ваљда би неко од ових иностраних експерата приметио до сада да смо били исувише “креативни”‘ и обавестио нас о томе. Напротив, од њих смо, тј. од Евростата и Европске уније углавном добијали похвале и конструктивне критике… Напоменућу и да су обрачуни и ревизија БДП-а спроведени уз техничку помоћ и супервизију експерата ММФ-а који су готово месец дана радили са нашим стручњацима и којима је пружен увид у сваку табелу, сваки податак и процену, које су, напослетку, преточене у нове процене БДП-а – објаснио је Ковачевић.

Према оцени економисте Милојка Арсића, Србија тренутно није презадужена, али да не би дошла у ту ситуацију, неопходно је да, како кажу, држава настави са политиком ниског фискалног дефицита који би требало да буде мањи од један одсто БДП-а.

– То се ради на тај начин што расходи нису много већи од прихода које држава остварује, значи та разлика би могла да износи до 400 милиона евра и ако привреда Србије остварује раст од један до један и по одсто. Значи уз овај дефицит који ће бити један одсто БДП-а, учешће би било константо или би мало опадало, а када привреда расте од три до четири одсто, као што је сада случај, онда ће значајније да опада учешће јавног дуга у БДП-у – истиче он.

Додаје и да очекује да ће се држава током ове године додатно раздужити. Каже да би то раздуживање могло да буде и око милијарду долара – за толико би онда апсолутни износ јавног дуга одмах био умањен.

– Да би се он стварно смањио на приближно те нивое који се најављују мора доћи до смањивања апсолутног нивоа јавног дуга – поручује Арсић.

Н1 , Вестионлине