Откази, привођења, притвор: Ово су сведочанства људи који нису желели да пређу у СНС

Градоначелник Шапца је упознао чланове Конгреса локалних и регионалних власти Савета Европе у Стразбуру о притисцима које трпе опозициони одборници у локалним самоуправама у Србији.

Из неколико десетина изјава које су предате у Стразбуру стиче се утисак да се такви притисци раде плански и организовано. Овде преносимо неколико сведочења:

Да су на мене, након смене локалне власти у Бачу, 26. 4. 2014. године а коју је чинила Демократска странка (чији сам члан), Лига социјалдемократа Војводине и Српска радикална странка и то за време када сам био директор ЈКП „Тврђава“ Бач из Бача вршени притисци да поднесем оставку на место директора ЈКП „Тврђава“ Бач, иако сам путем јавног конкурса био изабран на место директора поменутог предузећа. Осим тога, нуђено ми је и да пређем у Српску напредну странку како бих остао на месту директора ЈКП „Тврђава“ Бач.

Непосредно након прекомпоновања власти коју је тада чинила коалиција Српске напредне странке, Лиге социјалдемократа Војводине, Социјалистичке партије Србије уз помоћ два одборника ДС-а који су прешли у СНС, почетком маја 2014. сам позван од стране тадашњег председника СО Бач Борислава Антонића на разговор, без навођења разлога због којих се позивам. Када сам отишао на разговор у канцеларији је тада био и Зденко Колар, заменик председника општине Бач. Тада је Борислав Антонић од мене тражио да у складу са новим политичким околностима поднесем оставку на место директора при чему је износио неке наводне нерегуларности у пословању ЈКП „Тврђава“ Бач којима је заправо хтео да ме заплаши и наведе да поднесем оставку. На све то сам им ја рекао да ћу, уколико ме смене, с обзиром да сам путем конкурса изабран на место директора на мандатни период од 4 године тужити. Заменик председника општине Зденко Колар ми је тада рекао, да уколико тужим СО Бач, не могу очекивати да ћемо убудуће моћи сарађивати.

После неког периода, када су већ готово сви директори јавних предузећа и установа били поднели оставке на разговор ме је позвао и то у његов кафић, тадашњи председник општине Бач, Драган Сташевић. Разговор је одржан насамо, где ми је он сугерисао да бих могао остати на месту директора ЈКП „Тврђава“ Бач ако бих прешао у Српску напредну странку. Такође је истакао да није реално да останем на месту директора јер је сада на власти нова коалиција.

Након тога, 30. 6. 2014. године сам Одлуком СО Бач смењен са места директора и враћен да радим на пословима у рачуноводству исте фирме а које сам обављао и пре именовања на место директора. Након тога је уследило шиканирање од стране новопостављеног в. д. директора Радислава Васића, члана Социјалистичке партије Србије који ме је најпре пребацио у другу канцеларију, у техничком сектору предузећа, где сам имао само сто и столицу, без средстава за рад. Такође, поменути Радислав Васић ме је слао да обављам послове као што су очитавање водомера на терену, подела рачуна за комуналне услуге и наплата пијачарине иако сам по звању дипломирани економиста. Након што сам тужио Скупштину општине Бач за поништај решења 0 разрешењу са места директора, који спор сам после 3 године и добио, Радислав Васић је кроз измену систематизације укинуо моје радно место, да бих убрзо након тога 24. 11. 2014. године добио и отказ у ЈКП „Тврђава“ Бач као технолошки висак иако је непосредно пред отказ и након отказа у фирму примљен већи број радника који су обављали послове за којима је по отказу Уговора 0 раду, по основу технолошких и организационих промена престала потреба обављања истих а који и дан-данас раде на истим пословима у рачуноводству које сам и ја обављао. На моје питање, због чега сам добио отказ, Радислав Васић је рекао да је мој отказ тражила коалиција на власти.

Владимир Вељковић: „Недостојан“ за наставу веронауке

Након сто сам изабран за члана ГО ДС-а (2. 6. 2018) на имејл Епархије нишке 3. јуна стигао је допис извесне Јелене Петровић, а насловљен на владику нишког Арсенија. У допису се износи да сам ја члан ДС-а (да протестујем против председника државе и да ми је важнији нишки аеродром од Господа), као и да је моје страначко ангажовање вид проблематичног понашања мене као вероучитеља. На крају се препоручује да на моје место дође неко други и „достојнији“ тог позива. Петровић се у допису представила као мајка неког мог ученика. Међутим, у допису се не налази ништа што би указивало на то да сам на часу веронауке радио и причао нешто непримерено и невезано за наставни програм. А то је, као наводна мајка мог ученика, могла и морала да сазна од детета. Све информације које ми се „стављају на терет“ су узете са мог Фејсбука. Мада ни тамо нисам писао ништа непримерено, осим што сам на свом Фејсбук профилу објавио кандидатуру за члана Главног одбора Демократске странке и понекад коментарисао потезе владајућег режима.

о допису Јелене Петровић обавештен сам од стране координатора за верску наставу средином јуна. Усмено ми је наложено да напишем изјаву и затражим пријем код владике. То сам урадио 25. јуна 2018. године. У изјави сам написао да јесам члан и функционер ДС-а, али и да сам пре вероучитељског позива годинама радио као новинар на радио-станици „Глас“ Епархије нишке, владика Арсеније ме није примио на разговор.

Дана 25. јула усмено сам обавештен од стране координатора за верску наставу да за наредну школску годину 2018/19. нећу добити благослов/постављење од владике нишког за извођење верске наставе. Формално образложење са њихове стране је да ускраћивање благослова није у вези са дописом Јелене Петровић, него са тиме да им се на конкурс јавио теолог. Док сам ја професор историје.

Верску наставу обављао сам две године у Сврљигу.

Јулија Јовановић: Привођење и притвор

„Почетком марта 2017. године позвана сам у Полицијску станицу Трстеник ради давања изјаве. Изјава се односила на поднету анонимну пријаву против Мирослава Алексића, током 2016. године у време када је обављао функцију председника општине Трстеник. Током његовог мандата у Општини од 2012. године до 2016. године ја сам обавИјала послове помоћника председника Општине и шефа кабинета.

Једна од ставки у пријави против Мирослава Алексића односила се на пројекат извођења Јавних радова. Пројекат Јавних радова обављао се преко Удружења грађана које носи назив „Фонд за унапређење ресурса грађана“, где сам била одговорно лице од 2009. године до 2015. године.

Након тог првог разговора у ПС Трстеник где је узета службена белешка, током лета 2017. године била сам позвана још једном на „неформални разговор“. За давање изјава никада нисам добила званичан позив. Од марта до новембра месеца 2017. прикупљају се докази и позивају сведоци у вези наведеног пројекта из пријаве.

Дана 20. новембра 2017. године у раним јутарњим часовима, у породичној кући долазе два инспектора и један полицајац и приводе ме у Полицијску управу Крушевац. Ни овог пута позив нисам добила, а наглашавам да бих се уредно јавила да сам добила, без обзира о ком се временском периоду ради. Позив су понели са собом и у ПУ у Крушевцу дају ми да потпишем да сам примила позив: У ПУ у Крушевцу инспектори од мене узимају изјаву и одређује ми се притвор од 48 сати.

Сутрадан 21. новембра 2017. године из притвора одводе ме у Више јавно тужилаштво у Крушевцу, где дајем изјаву код јавног тужиоца. Након давања изјаве код тужиоца одређује ми се укидање притвора.“

Јулија Јовановић је одборница Народне странке у Трстенику.

Татјана Вешовић: Медијска хајка

Од момента кад је формирана Градска скупштина у Вршцу 2016. године почели су са мном да разговарају моје колеге и пацијенти који су чланови Српске напредне странке и да ме убеђују да умањим своје политичке активности јер ћу бити смењена са места начелника службе гинекологије и акушерства Опште болнице Вршац. Због личног познанства са тим Ијудима не желим да их именујем. Епилог притисака на мене да одустанем од свог политичког ангажмана је моја смена са места начелнице у јануару 2017. године. Оно што је парадокс јесте чињеница да је моја смена уследила након момента када одељење гинекологије и акушерства којим сам руководила добија награду за најбоље у Србији од стране портала www.бебац.цом.

Свака моја политичка активност пропраћена је медијским линчом, односно текстовима на порталу

www.е-врсац.рс који имају за циљ да ме дискредитују, компромитују и који директно угрожавају мој посао.

Сви текстови уперени против мене, непримерене садржине, са неоснованим оптужбама могу се видети на поменутом порталу.

Први текст датира 31. 8. 2016, наредни 19. 6. 2017, потом 31. 12. 2017 … сви усмерени у правцу да ме прикажу као бахату особу која је злоупотребила службени положај за стицање личне добити, те самим тим нисам подобна да заступам интересе грађана Вршца.

Ову медијску кампању која се и даље води против мене сматрам политичким притиском.

(извор: данас.рс)