Да ли је циклус привредног раста у Централној и Источној Европи при крају? Судећи према расту броја банкрота у овим економијама, а према истраживању бонитетске куће Кофас земље у овом региону су достигле врхунац.

Од 14 земаља из региона девет их је забележило раст банкротстава, а пет смањење. Нажалост међу ових девет налази се и Србија.

Како се оцењује у анализи Кофаса, у прошлој години регион је достигао рекордан привредни раст у последњих осам година од 4,5 одсто и очекује их благи пад. Ипак, још нема назнака рецесије углавном због солидне домаће тражње, мада у овој и 2019. години макроекономско окружење неће бити на нивоу из 2017. године. Треба додати да Србија у инвестиционом циклусу касни за земљама ЦИЕ три-четири године на шта указује и значајно мањи привредни раст претходних година у односу на регион.

Кофас прогнозира да ће у 2018. у односу на прошлу годину стопа банкротстава скочити за 10,4 одсто, и још за 15,5 одсто у 2019. години. У 2017. години највећу стопу банкротстава забележила је Хрватска чак 40,1 одсто, али то је последица усвајања закона 2015. године по коме Национална финансијска агенција (ФИНА) има обавезу да отвори стечај за све компаније које су у блокади дуже од 120 дана. Пре увођења закона око 14.000 компанија у Хрватској није имало запослених, а дуговале су две милијарде евра. Усвајањем овог закона све оне су аутоматски отишле у стечај. Друга по расту броја стечаја у 2017. у односу на 2016. је Пољска са 16,4 одсто, затим Мађарска са 14,4 одсто, а на четвртом месту је Србија са 13,4 одсто више отворених стечаја у прошлој у односу на претходну годину. Када се мери стопа несолвентних предузећа у односу на све регистроване фирме у земљи Србија их је у 2017. имала највише, 4,62 одсто. Значајан удео ових фирми у привреди још је имала Мађарска 3,06 одсто и Литванија (2,83 одсто) док су у свим осталим земљама несолвентна предузећа чинила мање од један одсто свих регистрованих фирми. Оно што је позитивно је што ће се према оцени Кофаса у наредне две године у Србији смањивати број нових стечајева док се Пољској и балтичким земљама предвиђа снажан раст фирми у проблемима.

Гледајући по секторима, највећа стопа банкротстава у прошлој години десила се у грађевинарству. Мада је ова област привреде бележила висок раст, пре свега због јавних инвестиција велики број малих предузећа није успео да се избори са великом конкуренцијом и падом маржи, као ни са несташицом радника. Рецимо у Хрватској и Словенији 30 одсто стечајева у прошлој години се односи на грађевинске фирме. У Мађарској 19 одсто, а у Румунији то је 15 одсто. Поред тога у анализи се наводи да се тек очекује раст несолвентности грађевинских компанија.

МАТ: Раст индустрије мањи од очекиваног

Према подацима Макроекономских анализа и трендова у септембру се успорава међугодишњи раст индустријске производње као и међугодишњи раст прерађивачке индустрије. Укупна индустријска производња је у септембру ове године била за 1,2 одсто мања него у истом месецу прошле године, што је раст у периоду јануар-септембар спустило на свега 2,7 одсто, доста испод раста БДП-а. Како се наводи у анализи МАТ-а пресудни за осетан пад укупне индустријске производње и у септембру су били међусобно повезани пад производње електропривреде за 9,9 одсто и пад производње рударства за 10 одсто. Наиме, главни фактор пада производње рударства је пад експлоатације угља за 13,1 одсто због смањене производње струје.