Србија има обавезу да до 2020. године 27 одсто електричне енергије производи из обновљивих извора енергије. Ту квоту је поставила европска енергетска заједница и управо је то разлог због којег држава подстиче и изградњу малих хидроелектрана. С једне стране оваква политика државе је сигурна зарада за инвеститоре, јер ЕПС мора од њих, као повлашћених произвођача „зелене енергије“ , да купује струју по далеко вишим ценама од тржишне. За изградњу мале хидроелектране неопходно је прикупити скоро 20 дозвола. Инвеститори, међутим, често раде мимо процедура и закона, и у томе их надлежне институције не спречавају. Осим кршења закона на терену су често видљиве и последице по животну средину за чије очување држава не преузима одговорност. Један од таквих примера је мала хидроелектране „Јовановићи“ на реци Пањице, у западној Србији која се гради без грађевинске дозволе.
Ишчупано дрвеће, клизишта, бука, оштећен локални пут, сужено речно корито, замућена река… Тако данас изгледа део реке Пањице у Западној Србији на којој су почетком 2017. започети радови на изградњи МХЕ. Иако она није завршена, последице су већ катастрофалне. Животињског света готово да нема на делу реке где се гради ово постројење.
Мимо закона, без грађевинске дозволе и реакције надлежних институција, инвеститор месецима гради. Несметано је подигао темеље машинске зграде у којој би требало да производи струју, укопао бетонске цеви поред речног корита и започео радове на водозахвату који служи за прикупљање воде из реке.
Све то инвеститор не би могао да уради да су надлежне институције реаговале у складу са законом. Осим што је изградња без грађевинске дозволе кривично дело за које је предвиђена казна затвора од шест месци до пет година, према Закону о озакоњењу објекат који је израђен без грађевинске дозволе не може бити легализован. Једина предвиђено решење у таквим ситуацијама је рушење објекта. Упркос кршењу закона, грађевинска инспекција такво решење није донела.
Грађевинска инспекција: “Мало смо благонаклоно гледали”
Грађевински инспектор у Општини Ариље Зоран Радојевић каже за Инсајдер да је грађевинска инспекција “прво деловала превентивно”.
“Мало смо благонаклоно гледали, пустили смо га да добије дозволу, јер он није човек који не може да добије дозволу. Може да добије дозволу. Није проблем човека казнити, то можемо лако. Поента је превентивно деловати, упозорити га да ради нешто што је незаконито, затим га натерати да уђе у токове, а потом ако не слуша то, онда казнена политика”, поручује инспектор.
Иако инвеститор ради на објектима мале хидроелектране скоро пола године, грађевинска инспекција није предузела никакве мере како би спречила нелегалну градњу. На терен су изашли тек пре два месеца и тада је инвеститору, уместо решења о рушењу, достављено решење којим се налаже обустава радова. Упркос забрани, радови су настављени, поново без санкција за инвеститора.
На питање Инсајдера како је инспекцији промакло да је инвеститор радио упркос забрани, Радојевић каже да заправо и није промакло.
“Није промакло. Ми смо све то видели. Ми смо ставили забрану и затворили градилиште. Следећа ствар су казнене мере. Ми ћемо сада решење о забрани градилишта доставити полицији. Шта ће полиција да ради са тим – ја не знам. Ми да стојимо тамо и да стажаримо не можемо”, казао је Радојевић.
Инвеститор рачунао да неће бити проблема
Мала хидролекетрана „Јовановићи“ се гради делом на парцелама које је инвеститор претходно откупио од мештана, а делом на земљишту којим управља јавно предузеће Србијаводе, са којим је склопио уговор о закупу на 10 година. Инвеститор Душко Ђедовић је тиме решио имовинско-правне односе, али након тога није добио грађевинску дозволу, и према закону није могао да отпочне градњу.
Ђедовић каже да је почео да гради без грађевинске дозволе јер је “рачунао да неће бити никавих проблема” и да ће “све ићи ефикасно”.
“Не мислим да сам ја погрешио, једина је грешка што сам рачунајући да ћу добити дозволу почео да радим“, наводи инвеститор.
На питање зашто је наставио да ради и упркос забрани инспекције, Ђедовић опет понавља да је “очекивао да ће добити потребан папир”.
“Ја сам направио грешку, рекао сам Вам да сам направио грешку што сам почео да радим без грађевинске дозволе. Ја сам ушао у прекршај“, каже он.
Општина Ариље је до сада пет пута одбила да изда грађевинску дозволу инвеститору, а он за то криви компликоване процедуре.
„Администрација и бирократија су ме довели до овога да сам одмакао са радовима ишчекујући да ћу добити ту грађевинску дозволу, ето то је једини разлог“, каже Ђедовић.
На питање да ли зна да је грађевинска дозвола услов без којег градња не може бити започета, каже: “Знам, знам”.
Река некада и сада
Поред кршења закона, у овом случају спорна је и заштита животне средине, која је инвеститорима, по правилу, на последњем месту. Како је река изгледала некада а како данас сведоче мештани села Добраче..
“Имао је понеки рак, имало је поточне пастрмке највише и оне су редовно искакале. Ова река је текла слаповима. Они су повадили ово камење. Имало је пуно пастрмке, сад нема уопште животињског света одавде два киломентра. Од почетка њихових радова до улива Пањице у Моравицу, нема живог света. Имало је зечева, лисица, имало је јазаваца у пећини овде. Сада се само понеки гавран понекад појави, нема ни птица више”, каже мештанин Драган Јовановић.
Имајући све ово у виду стиче се утисак да држава нема користи од малих хидроелектрана а да је једини видљиви резултат тренутно урушавање животне средине. Корист, с друге стране, имају инвеститори који су повлашћени произвођачи електричне енергије, јер од њих ЕПС струју откупљује по знатно вишој цени од тржишне. А све то плаћају сви грађани Србије, преко рачуна за струју.
Пошто је изостала реакција надлежних институција, због свих пропуста које је инвеститор направио, Коалиција организација против корупције у животној средини поднела је пожешком Основном јавном тужилаштву кривичну пријаву против НН лица у фирми ВСП енерџи.
Инсајдер.нет
